Ja pošto nemam PS4 i sa TLOU i RDR2 sam se prvenstveno upozna i zaljubija gledajući na YT i to uvik navodim ka svoje najveće gaming greške. Jer da, bilo je gušt i samo gledat jer im priče mogu i tako funkcionirat, ali brate nije to isto ka i kad ti to sam igraš i upijaš svit i naprosto se izgubiš u njemu.
Jer da, dio priče ide priko cutscenea, ali dio je priko gameplaya. I tu ne govorim o dijalozima dok šetam ili jašem okolo, govorim o samom gameplayu, o osjećaju težine tvog lika, o osjećaju napucavanja ili načinu rješavanja jednostavnijih i složenijih prepreka...to je sve zamišljeno i dizajnirano s određenim tonom i željenim efektom koji pomaže pričat cilu priču i stvarat atmosferu. Idi TITANXIS samo pogledat The Making of TLOU npr i koliko samo govore o idejama iza same borbe i njene brutalnosti, responzivnosti, svega.
Znam da odlazim malo predaleko sa sljedećom usporedbom, ali reć da je bolje gledat igru nego igrat je otprilike ka da rečeš da je bolje pročitat scenarij filma nego ga pogledat. Ili ga gledat bez zvuka, recimo. Većinom možeš i dalje dobit cilu priču, bar sve njene ključne elemente, ali to nije potpuni doživljaj.
