Jutros u 3 probudi me zvuk sklopke, i sreća da je jer opet šupski susjedi ostavljaju smeće po gradilištu, svaki put kad zapuše bura, što je svakih dva dana, imam pola gradilišta u dvorištu i iza kuće. Da ne govorim što je bura nanesla po šumi okolo, kao deponij izgleda.
I sinoć u 3 zamotalo je komad cerade za stup od struje i zapalilo komad žice, i štapom i škalama u mraku ko majmun skidam tu ceradu na sred ulice ko luđak, i mislim si kako nebi bilo loše da me ubije struja odmah i da završimo sa agonijom više. Moglo je zapalit krov ili šumu jer bura nosi ko luda, moglo je spržit svaki dio elektronike koji je bio ukopčan u kući da sklopka nije izbacila na vrijeme.
Rekla sam vlasnicima, oni prebacuju krivnju na gređevince. Rekla sam radnicima, oni prebacuju krivnju na šefa. Rekla sam šefu, šef prebacuje krivnju na građevince.
I sad ispada da nitko nije kriv. A zamolila sam ih jedno 40 puta bez pretjerivanja, jako fino i kulturno da jednostavno naruče kontenjer kao svi normalni ljudi u okolici. Ali ne.
Mislim da sam bila jako dobar susjed do sada, ali sad ćemo malo drugačije. Sad će svaki komad smeća svaki put bit vraćen na njihov parking ali ću nabacat jedno 75 kila kamenja na to jer hvala bogu gromada ima gdje hoćeš, i to na sve smeće i najlone, cerade plastične cijevi i marende i boce od pića što nanese u moje, pa će ga možda bacit kako spada, ili neće, ali više neće ni nanosit u moje ni okolo, ili da se ponovo zaplete u struju i zapali nas sve skupa.
Jer mislim da je bilo dosta.
