Da isperemo gorak okus ove Titanove abominacije, volio bih Vam predstaviti svoj novi recept. Znamo da je hrana ljubav i svaki obrok priča svoju priču. Najvažnije je kad umjetnik spoji nespojivo i osjeti nadahnuće. Tako sam i ja večeras. Ponukan današnjim društvom i činjenicom da sam radio dvokratno, a žena se smuca okolo po kirvajima (ispravno je kirbajima) i tko zna s kim se trpa, doma sam pronašao kruh za toast, par ribljih štapića i svoju najdražu namirnicu - grah. Ljudi su bića sposobna za sve, a upravo u kuhinji izvlačimo najbolje od sebe. Inspiraciju, čuđenje, ushit i zadovoljstvo kad Vam eksperiment uspije.
Tako sam za večeru napravio toast s grahom na posteljici od odmrznutih i pomalo smrdljivih ribljih štapića. Teško je opisati hrskavost toasta, mljackavost ribljih štapića i nadasve, miris graha iz konzerve. To troje, na papiru barem, čini se kao nespojiv par. Kao Ciganović i Željka Markić. A onda...kad nakon 12 sati stavite u usta ovo čudo. Nebo se stapa s oblacima.
U životu nisam jeo bolji toast ili ako baš želite to tako nazvati - sendvič. I to riblji. Ako su vam govorili da se grah i riba ne mogu spojiti, ja vam kažem da može.
