T

thunderbird

Raziel znalo mi se desiti da kliknem lajkiće i na dve godine stare postove, jer na mobitelu mi pokazuje ko pod nove. Kad pročital tvoj post u vezi brata, onak, samo si postavim pitanje, zbog čega tak? Ovo "to je život" i nije baš neka utjeha. Ali izgleda da to tak mora biti. Kad si u najboljoj fazi života da ti doleti šamar. Bilo negativni financijski, zdravstveni, ljubavni... Bitno je samo da ne doleti Radimir Čačić od iza...
Salžem se @oxi s ovim kaj si napisala. Posao mi je bit na terenu više manje, pa pokušavam bit fokusiran na druge stvari iako udara ovo po glavi. Govori mi, e, tu sam da me ne zaboraviš! Bil kod doktorice prošli tjedan, pa me pitala kaj mi je, a ja samo otvoril usta i resetiral se. Nisam ništ mogel izgovorit. Samo je rekla, vidim, razmem vas. Isto rekla da je to teret koji zaguti i najjače ljude. Tak da mi dala neke lagane Mickey Mouse i Mitsubishi bombončiće. Koje pijem po potrebi.... Uz alkohol baš i nejdu. Prvu noć kad ih popil uz alkohol ja se probudil s joystickom u ruci na trosjedu igrajući Cyberpunk 2077. Srećom pa si nisam presnimil bitan save file.

Hvala vam svima koji me saslušali tu i onima koji mi se javili na privatno. Pomoglo mi da se izjadam i nema straha, neću diči ruku na sebe. Tak da nema ispijanja Coca Cole ili Romerquelle.

Evo, da se vratim među normalne i uključim se u raspravu... oko parfema.
I ja se volim oprati i mirisat i trudit se ne izgldat ko Hauser... Zadnji parfem koji kupil bil je Paco Rabanne Black XS 100ml 2013. u djutiću za 240kn na popustu, Sad me strah pogledati uopće kolko košta kapljica toga. Koristil i ove kopije koje imaju slabije mirise nego Domestos. Na kraju odustal od parfema u životu. Dal smrdim ili mirišem ljudi me ionak izbjegavaju. Al to mislim da nema veze s mirisima.

Hvala vam ljudi na podršci. @danko-b mogu si zamisliti kaj si prolazil. I kaj nas još čeka. @Flipper tome se nadamo, da nam vreme izliječi rane. I da uspijemo imati svi glave zajedno. @Tzereen ništ ne umanjuješ, znam koja te panika lovila jer je tak i nas lovila.
Sad više nemamo potrebe za panikom jer ovog puta demoni su pobijedili. Preslaba mi je majka da primi bilokakvo liječenje. Kaže doktorica da bi to samo pogoršalo situaciju i moglo bi ju ubit. Agresivni lijekovi. Radio kirurgija isto ne prolazi jer pacijent mora surađivat. Ona nepokretna. A i nateklo bi joj to na glavi... Šogorica razgovarala s doktoricom, da mama ne čuje to sve. Živela bude od naših laži da treba piti samo trenutnu terapiju. Tatu pokušaval utješit bar malo, objasnil mu da nebude sam. Ima nas, ima prijatelje. Dvoje unučadi... Tolko su se veselili kad mi se rodila kćer ove godine i umjesto da mama uživa s malom unučicom i unukom... život ju tak nagradi.
Najgore je da se brat informiral o tome glioblastomu (ako imate želudac proguglajte) i kakve su posljedice.
Ružno budem zvučal, ali najbolje bi bilo da ju udari na disanje. Pošto može udarit na vid, glas (lagano ga izgubila, tiho nam govori), bubrezi...
Jedino se bojim da bude otac taj koji bude prvi videl ono najgore. Tak dugo dok može samostalno gutati hranu tata ne želi da mama ide u ikakav dom.
Aktivirali smo apsolutno sve na kaj mama ima pravo, patronažne sestre, kućnu skrb, palijativnu skrb. Te ženice su pravi anđeli.

@wooddiebone lakše mi je bilo napisati to sve, jer kad počnem pričat ljudima u živo jednostavno ostajem bez zraka. Od euforije do depresije pa sve do panike. Euforija mi danas nestala..

@Fenix nepismen sam. To je najveći razlog mog ne pisanja. I da, ekipa na forumu je relativno normalna za razliku od drugih foruma. Tu se nekak osjećam ko na kavi s prijateljima. Imal želju doći u ZG na druženje, ali ovo mi sad velika kočnica. Iako mi žena govori da nek idem pošto nisam bil prošle godine. Jednostavno nemam snage.

klinjo Oprostite ekipa ako sam vam rekel nekaj svojeg iz privatnog života

Čisto jedna digresija, možda malo neumjesna, ali sjetio si me s ovim. Prije par tjedana radim analizu dostupnih mi podataka u bazi i pogodite tko je udijelio najviše upvotea na forumu. Ovaj gospodin. I to za nekoliko tisuća više od idućeg na listi.

I baš u tom trenutku me baciš na razmišljanje. Možemo sad promišljati o modernom društvu, lajkovima kao okosnici istog i lažnim vrijednostima koje pruža ova imaginarna brojka, ali ovaj forum nije društvena mreža i većina toga pada u vodu. Nemam(o) pojma kako se zoveš ni gdje živiš, a pritom si i relativno neaktivan po pitanju pisanja, što zapravo eliminira bilo kakvu teoriju o stvaranju tobože lažne slike o sebi ili internet personi. I zaključim tada, iza tog avatara i aliasa nalazi se jedna jebeno dobra osoba. To i potvrdiš u ovim rijetkim trenucima kad se otvoriš.

Drži se i ne libi se ubuduće podijelit svoje, kako ih nazivaš, demone. Pogotovo se nemoj ispričavat zbog toga. Barem ja imam osjećaj da je ekipa na forumu baš iskreno empatična. Često ta podrška, podrška od ljudi koje ni ne poznajem izvan ovih jedinica i nula ima veću težinu od ljudi s kojima sam okružen u RL. Barem meni djeluje tako. Neke ovakve izmjene osobno mi pruže satisfakciju u smislu da sve još nisam poslao u kurac i ugasio, a pogotovo zadnjih tjedana kad mi je više nego inače pun k svega

Da ja uletim s jednim combo-breaker... potaknut onim kaj je @Genesis napisal; "svi imamo neki nevidljivi tajmer na sebi kad je vrijeme za napustit ovaj svijet…"
Mislil sam vam napisat prije, al se urušavam u sebe (i ostatak moje obitelji). Znam, imam dvoje male djece i trebam biti fokusiran na njih. Ali ovo je nekaj kaj te udari nespremnog. Volel bi da sam John Wayne stil, da me se udari u jaja, a ja se samo nasmiješim...
Na na tatin rođendan 14.08.2023., te ujedno na taj dan slavi i godišnjicu braka s mamom (sprdamo ga da si je pokvaril rođendan), mama nam je završila na hitnoj. Išla je na fizikalnu za noge, jer je teško hodala. Da bi joj dopizdilo i otišla nazad k našoj doktorici. Koja je srećom bila na godišnjem. Te ju zamjenska šalje na hitnu. CT glave pokazuje nekakvu "sitnicu". Pa nakon toga završava na neurokirurgiji. Neurokirurgija u VŽ-u je šalje na KBC Zagreb na biopsiju. Markeri čisti, kosti čiste. Pošto je 2006. imala karcinom dojke mislili smo da se opet pojavilo... u 9. mjesecu prva biopsija ne pokazuje ništa, da bi druga krajem 10. mjeseca pokazala... e, tu ide stvar koja nas je bacila na koljena. Da mi mama boluje od najagresivnije varijante tumora na mozgu. Četvrti stadij... Moja majka koja se držala pravila da ne jede ovo, ne pije ono. Koja je za malo šmrcanje išla k doktoru. Tati smo rekli da smo mislili da bude on prvi koji bude "otišel" jer se jebeno ne drži ničeg. Da, moj je otac donedavna mislil da budemo digli mamu na noge s kokošjom juhom. Trebalo je vremena da mu brat i ja objasnimo kolko je to opasno i da nema lijeka. Nikakvi laserski nož, nikakva kemoterapija...
Vozimo utrku koju ne možemo dobiti.
Mama mi je trenutno nepokretna i leži u krevetu, ali barem kolko tolko funkcionira. S desnom rukom može micat. Umorno djeluje od tih svih lijekova. I ako ništ drugo znamo da ju to ne boli. Suze pred njom skrivamo, samo osmijeh i zajebancija.
Danas je voze na prvi onkološki pregled u ZG i bojim se kolko bude joj doktorica rekla i opisala kaj točno ima.
Oprostite ekipa ako sam vam rekel nekaj svojeg iz privatnog života i možda nebi trebalo biti tu, nego u nekom drugom topicu...drugom forumu, ali ovo su demoni s kojima se trenutno borimo... tata, brat, šogorica, moja žena i njezina obitelj.