Pokušao sa Too Old to Die Young... da, već na prvoj epizodi skužio sam da nije za mene. Vizualna estetika mi je odlična, radnja na papiru isto (bar ono što sam stigao vidjeti), iznenadna brutalnost izvedena efektno. Ali jebemu ove avangardne, usporene scene. Nižu se jedna za drugom kroz cca sat i pol jedne epizode. Praznih pogleda i jedva izgovorenih riječi na svakom koraku. Da se radi o filmu, još bih prožvakao to. Kao 13-satna mini-serija? Ne, hvala.
Refn se od tvorca realističnih krimi-drama transformirao u arthouse provokatora a la Lars von Trier sa odjecima Lyncheve surealnosti. Spoj koji mi nikako ne leži, a Refn se još preserava s odbijanjem da seriju nazove serijom i inzistiranjem da redoslijed gledanja nije bitan. OK, kralju. Postoji i cameo Hidea Kojime u seriji, što je zanimljivo ako uzmemo u obzir da je Kojima Refna uzeo za lika u Death Strandingu (Heartman). Navodno su obojica i dobri prijatelji. Vidim i neke zajedničke točke među artističkim sklonostima obojice. Nije ih toliko briga za široku publiku i što će oni misliti o njihovim idejama. Pohvalno s jedne strane, ali s druge daje tim autorima status pretencioznosti, određenu auru snobovske uzvišenosti koju osobno nemam živaca baš trpjeti. Stoga vrlo rado odustajem od spomenute serije bez da se dvaput okrenem.
