Završija igru. Vau. Jednostavno vau. Imam određenih kritika za narativni dio igre i pacing, ali ne pamtim kad mi je zadnji put neka igra toliko udrila po emocijama. Čak ni prvi TLoU, možda jedino ME3. Doduše skoro ništa od tih emocija ne bi bilo bez povezanosti koju sam stvorija s likovima kroz prvu igru. O gameplayu i poliranosti tehničke strane, ka i glumi i općenito produkciji neću ni govorit koliko je sve to savršeno. Sviđa mi se da je ka i u jedinici kraj otvoren interpretaciji i cilo vrime se mislin kako pisanju i dijalozima fali suptilnosti koja je krasila prvi dio, ali tek na kraju skužiš koliko je toga bitnog pokazano a ostalo neizrečeno.
Ali za razliku od jedinice koja osim malo uvodnog dijela sa Tess, za mene nije imala dosadnih dijelova, ovde je bilo gameplay segmenata koji su se previše razvukli i dijelova priče koji mi nisu bili pretjerano zanimljivi. Pa s obzirom na to, bolji pacing, više hopeful atmosferu i bolji odnos među glavnim likovima, mislim da mi je jedinica ipak draža igra. Ali i ovo je tako dobro, tako efektivno, takav savršen spoj filma i igre, takvo imerzivno iskustvo da će mi sad bit teško neko vrime pribacit se na išta drugo. Jer ne znam koja se meni dostupna igra može mirit s ovim, stvarno ne znam.
Ukratko, ima svojih mana, ali je jedno nevjerojatno i nezaboravno iskustvo i jednog dana je apsolutno moram opet proć. A sad vi meni lipo dajte pristup toj skrivenoj temi, nema veze šta kasnim s igranjem. Nek se još malo sve slegne pa ću se danas sutra tamo raspisat u detalje, a i baš me zanimaju tuđa mišljenja.
