Tuhy
Pa mislim da svaka vizualna novela ima visoki postotak osvojivosti platine, upravo zbog svog oblika gameplaya. Pročitaj cijelu priču, odigraj ponovo xyz puta za sve endinge i odluke i to je to. Nema tu nikakvog drugog gameplaya da bi mogla biti diverzifikacija trofeja. Samim time su isti i vezanu isključivo uz prolazak priče te otkrivanje svih krajeva ili bitnih odluka.
Prvo igranje čitanje svega, ostala igranja skippanje, jer je priča uglavnom 90% identična. Uživaš u često odličnim pričama i likovima, izgubiš 20ak sati i dobiješ opuštajuću platinu.
Mene jedina stvar za sada odbija da odigram sve novele što sam kupio, a to je što se uz njih želim opustiti, a japanski vrišteći voice-over baš ne pomaže u opuštanju 😃

    #44 - Saints Row: Gat Out of Hell

    Igra: 6/10
    Tezina Platinuma: 3/10 (20h za Platinum)

    Prva 2 sata ove igre su bilo jedno od najgorih iskustava ikad. Bas izgleda kao neka igra iz 2007., a ne 2015. Prvi puta sam ju upalio prije nesto vise od godinu dana, izdrzao pola sata i izbrisao. Ali me kopkalo sto je stajalo onih 1% trofeja, pa sam se nekako natjerao. Prije 2 tjedna opet isto, teski uzas, sjecam se jedne misije gdje su se spawnali Archangeli i stalno su me stunali i bio sam u nekom ragdoll efektu. I to nije bio bug, nego feature igre. 10 min je bilo tako. Mogao sam jedino izgasit igru ili ‘uzivat’ u tom genijalnom gameplayu. Tu sam sve svece skinuo i bio promil od toga da ju izbrisem jednom za svagda, ali sam izdrzao. Nakon prvih 4,5 sati (koliko treba da se prede igra), otkljucaju se napokon upgradeovi i igra postaje zabavnija, tj. rjesavanje njenih challengea. Samo treba izdrzati prvih par sati, otkljucat upgradeove i onda igra vise nije tesko smece, nego cak i zabavna zna biti. Po zabavi slicno Just Causeu, samo kaj je JC 3 puta bolja igra.
    Platinum se na prvu cinio jako zajeban, ali slicno kao i sa igrom, cim se otkljucaju upgradeovi, ide to sve puno lakse. Znam da sam na 19 sati u igri rijesio apsolutno sve (a ima dosta toga za rijesit), tako da sam zadnjih sat vremena samo stajao umjestu (ima jedan trofej za igrati igru 20 sati).
    Iskreno, igru ne bih preporucio, cisto da sacuvate zivce tih prvih par sati.

    @Icek mali off-topic, pojam 'visual novel' doslovno prevodiš s engleskog kao vizualna novela, no to nije skroz točno.

    Da ne idemo baš jako u detalje (tko želi, može guglat), 'novel' na engleskom znači roman (dulji i opširniji format), dok na hrvatskom novela označava kraću i jednostavniju formu. Niš posebno, ali da se zna razlika.

      The king is dead, long live the king!!

      Skužio sam da sam trenutno 406 865 igrač po trofejima u svijetu. Mlad sam, ima još šanse za mene ako svi ostali prestanu igrati.

        Zero Tak si i ja racunam, budu stali svi ovi ispred i za jedno 40 godina sam prvi.

            Zero
            Da svi sad stanu igrat i nikad više ne krenu , koliko ti treba trofeja i platina da ga stigneš?

                foggy

                Najbolje da kupiš najlakše igre i to za više regija (SAD, EU, azija....) pa ćeš prestići dosta igrača

                    Sorcerer Nisam ja takav igrač, ne igram ja ono što me ne zanima.

                      Ovo je verovatno prezvakana tema al ajde.
                      Za mene su trofeji vredni poštovanja samo ako su u pitanju ozbiljne igre, ove gluposti tipa platinum za par sati i neki decije igrice niti ozbiljno shvatam, niti poštujem.

                      Po meni to je kao trofejna lovacka soba sa retkim zverima, bolje da na zidu imam glavu medveda, vuka, zmaja, nego sto prepariranih patkica.
                      Ili kao onaj mega car iz Predatora 😃
                      Kada gledam necije trofeje i vidim gomilu platina, odmah obracam paznju na to šta je osvojio i tu mu oduzmem ono što je za respekt, od budalastina kojima nabija statistiku.

                      Ma morao je da padne, naprosto je morao!!!!

                      Ne kužim foru oko ovih što imaju 4-5 trofeja iz iste igre. Dakle oni kupe igru 4-5 puta sa različitih accounta tj regija?

                      Persona 5
                      Platina osvojena nakon 3 g. i 11 mj., tak piše na psn profiles 😃
                      Uglavnom što reći o igri koja je pokupila sve nagrade moguće?
                      Postoje igre koje zauvijek ostanu u sjećanju, određuju se kriteriji po njoj i ona je mjerilo drugim igrama.
                      Persona 5 postaje i ostaje igra koja će mi biti najdraža. Ima tu više razloga. Prije svega je tu japan, i sve što je japansko, pa poruka igre - svi možemo promijeniti svijet na bolje, i onda što mi se posebno sviđa, igra izlazi iz ustaljenih šablona i margina i koketira sa religijom u smislu potrebnosti iste, ali moram priznati, igra me dobila kad se izdiže iznad svih i kaže NE MOŽE, nismo svi isti, imamo duše i osjećaje, svatko ima pravo na slobodno mišljenje!
                      I paf!! Bullet in the head - bogu 😃
                      To je te, meni više ne treba.
                      Ne mogu ipak zanemariti samu tehničku stranu igre. Od prekrasne muzike, opet van margina, acid jazz bogte, pa do divnih anime animacija, borbe koja je možda i najbolja borba u turn based igrama, povezanosti cijelog svijeta kojim možemo upravljati. Da upravljati.
                      Igra je život u digitalnom obliku.
                      Doslovno počinješ s tim da ideš u školu, doslovno učiš, čitaš knjige, pa si nakon škole slobodan, malo kino malo radiš malo u trgovini za sitne pare, malo se družiš s ljudima.
                      I sve ima efekta i sve što radišse broji i negdje se to piše.
                      Da je igra život u malome dovoljno govori činjenica da kada sam grindao trofej da odigram sve igre,išlo je to ovako:
                      ideš u školu a nakon toga trčiš doma i igraš igre dok ne zaspiš, pa onda tako svaki dan zaredom dok ne završiš sve igre. Svi ti nešto pišu, dobacuju ali ti ideš kuć igrat igre. Pa jel nije to pravi život?
                      Uglavnom, trofeji nisu mačji kašalj, treba se dobro potruditi, i dok sam išao blind playthrough prvi put, drugi sam se koncentrirao na confidante, na persone i ostale sitnice koje ako fulaš mogu ti produžiti igru za 50-100h.
                      Na kraju sam skupio 190h i nijedne sekunde mi nije bilo dosadno ili naporno.
                      Doduše, morao sam puno razmišljati ali jebiga, nekad i to moraš.
                      Naposljetku, kad završiš igru postaneš bolji čovjek, igra te promijeni, dobiješ novu personu, i budeš malo pametniji overall.
                      Kako i ne kad je sam Katsura Hashino - bog serijala, rekao da je Japan u teškoj situaciji, mislio je nakon onog tsunamia koji je isto tako jako pogodio i japansko gospodarstvo, i da moraju napraviti najbolju igru, to je potrebno ljudima sad, i izbacio je Personu 5, definitivno jedan od temelja moderne videoindustrije igara koju danas imamo.
                      Mislim da bi trebali kompletno natrpat sabor japancima a ove naše javno zapalit. Jedino tako imamo nade u bolje sutra.
                      Odjava, odem u rupu plakat i razmišljat o personi.

                      5 dana kasnije

                      Ima li netko da hoće boostat online grind za Wreckfest?