Prije svega . . . HELLO!! lol
S obzirom na svoje osobno jednogodišnje samobaniranje i forumsku apstinenciju, propustia sam, uz tek poneko škiljenje, većinu FFA vibre tijekom 2022. I . . . nedostajali ste mi, I guess? </3 :’(
Družimo se malo (ako želite :/)!!
Svi volimo godišnje liste i preglede. Jel tako? Jel tako?!?
Ideja je da se oprostimo od 2022. (NE, nije kasno!) sa svojim listama najboljih (najdražih) stvari iz protekle godine. Ideja ideje je da se ne orijentiramo toliko na gaming industriju, jer . . . ko uopće više igra igre?? Šalim se, naravno. (Šalim li se?) I dalje smo na gaming forumu; možete bit frikovi i opalit deset igara ovde, koga briga. Poanta je: znam da ste zanimljiviji od toga. Naprimjer, i kunem se, nije fleks, dapače, depresivno je (ali na komforan način (lmao)): pogleda sam oko 350 filmova prošle godine (i skoro svake prošle godine zadnjih petnaest godina (ok; sad je fleks). Moga bi ovo pretvorit u FILM, FILM I JOŠ FILMA, ali to je dosadno.
Idite jako, idite veliko, budite divlji. Može bit bilo šta (ka šta ćete vidit iz mojih primjera). Može bit taj jedan posebno dobar steak kojeg ste pojeli u prošloj godini, neki grafit na zidu, slika, utakmica, gol, stream, video . . . možete švicarski precizno i tolstojevski raskošno i detaljno prepričat svoj najbolji seks prošle godine. Bilo šta. Sve je dopušteno. Možete doslovno napravit listu deset najboljih auta iz 2022. Vaša je lista!!
Ok, to je sve šta sam tia reć.
Ja imam trinaest stvari. Vidite da nema pravila. lol
—13) Najbolja stvar u 2022. je 2023.
Nije da je 2022. bila izrazito loša ili nešto slično u tom tonu (barem ne više od svih prošlih godina mog života lmao), ali . . . 2022. je definitivno godina u kojoj sam bia najzbunjeniji. O ovome sam napisa puno više negdi, ali ka i sve ostale Realno Najbolje Stvari: sebično ću zadržat samo za sebe.
Uglavnom; u 2023. se nadam da ću dobit odgovore na barem neka od pitanja koje imam. Imam dosta pitanja.
—12) Odluka da NE kupim Burberry šal od kašmira.
Mislim, dogodit će se prije ili kasnije lmao, ali . . . i, NE, nije (!) zato šta košta 450 eura. Toliko vridi. I ne bi zbog toga bia glup da sam ga kupia u 2022., ali . . . ako se prisjetite temperatura u Hrvatskoj prošle godine . . . bia bi *izrazito* glup s Burberry šalom od kašmira. Greta Thunberg <333. Čuvajmo planetu itd. itd.
—11) Queens of the Stone Age izvedba “I Was a Teenage Hand Model” u Londonskom Roundhouse-u 2011.
Ovo je možda i moje najveće YT “otkriće” prošle godine. Svakako najdraže. Silova sam ovaj live na zadnjem dočeku nove godine do te mjere da mi je prijatelj šapnia na uho: “Moja žena te mrzi.”
Nemam šta reć o ovoj izvedbi osim: nadam se da je bend koristia zaštitu dok su ovo izvodili, jer . . . seks i to.
—10) Margaret Qualley u “Stars at Noon” (Claire Denis)/Margaret Qualley “Gotta stay busy; no time to kill myself” video
Flip-flop hod, njezina osobnost, gluma rukama (!!), kosa, način na koji masakrira i likvidira rumove . . . zvuči loše, znam, ali . . . ne znam kad sam zadnji put bia tako zaljubljen u neku glumicu. Nerealno nešto. Ako ne zbog Margaret Qualley, pogledajte film jer je jedan od mojih pet najdražih iz prošle godine. A znate da nikad ne bi preporučia nešto šta nije cool.
Šta se tiče ovog drugog dijela . . . Pokuša sam pronać video, ali Nema Jebene Šanse. Izgubljen je negdi. Poanta je u načinu na koji je izgovorena rečenica koja je i u naslovu videa. Uglavnom, morate mi virovat na rič. Najbolji je. Ona je najbolja. (Kad pronađem video, znat ćete.)
—9) Moja Skandinavsko-Baltička Turneja s Jednim od Najboljih Prijatelja
Nije samo putovanje kao takvo. Nisu destinacije.
Male stvari. Momenti. Nešto šta je samo meni bitno i nešto šta će uvik bit samo meni bitno.
Addendum: Tallinn je luuud. Niko nikad vam nije reka koliko je Tallinn lud.
Btw, nemoš virovat da Studio ZAUM više nema urede u Tallinnu (. . . ali nakon cile one kapitalističko depresivne stracciatelle oko cijelog raspada u studiju, moga sam samo zavitlat koktel dobrog—starog Molotova kroz prozor.)
(Doslovno sam iša napunit čašu vode (i popia sam je na iskap) kad sam se sitia svih stvari iz Tallinna, a koje su se najčešće odvijale u perverzno-kasnim-noćnim-kebab sa svim sastojcima i ljutim umakom-satima. Tallinn je luuud.)
—8) The Smile — A Light for Attracting Attention album
(Želim da smo načisto oko jedne stvari: ovo zapravo nije moj najdraži album prošle godine. -Dobro, koji je tvoj najdraži album prošle godine?? -Ne zaslužuješ znat, Hipotetska Osobo. Nitko to ne zaslužuje znat.)
Bez uvrede Radioheadu, ali . . . ako si sluša Radiohead u 2022.: idiot si. Dobrodošao u klub. Ja upisujem članove.
Radiohead (posebno Thom Y i Jonny G) su oduvik imali plemenitu namjeru. Sebičnu, ali plemenitu. Sve šta su ikad tili je—radit muziku isključivo za sebe. Problem je nasta, vidite, kad je jedan od onih sretnika koji su čuli Radiohead po prvi put isto tako plemenito, ali ovaj put nesebično, procijenia kako bi za Radiohead tribali čut svi. I svi su čuli za Radiohead. Hipsterski rečeno: potrošia sam previše vremena svog života na Radiohead. lmao Nije da mi je žao ili nešto tome slično, samo, . . . postoji himalajska dolina odlične glazbe, čovječe. Ne gubi vrijeme. lol
Tako da, . . . s ponosom vam predstavljam Radiohead koji nije Radiohead, nastao od članova Radioheada, a zvuče kao . . . ummm, . . . znate koja je najbolja stvar kod nemogućnosti da opišete kako neka stvar/stvari zvuči/zvuče?? Glazba se ne opisuje; glazba se sluša.
U tom tonu, The Smile trenutno radi glazbu za sebe. The Smile je Radiohead da Radiohead nikad nije posta Radiohead. Nigdje nećete pročitat da je “A Light for Attracting Attention” najbolji album 2022. sve da on to stvarno i je. A možda je. Ko zna? U ovom trenutku i vremenu, The Smile radi glazbu samo i isključivo za sebe istovremeno radeći glazbu samo i isključivo za vas. A biti uvjeren da imate Thom Yorkea i Jonnyja Greenwooda samo i isključivo za sebe je: privilegij.
Nema na čemu.
—7) Elden Ring
Ništa, i mislim ništa u ovoj industriji se ne može mirit s prvim prolaskom nove igre From Softwarea. Elden Ring je igra toliko ljepljivog dizajna i toliko bogate teksture, da tek sad mogu shvatit onu svojedobnu Kojiminu izjavu u kojoj po prvi put gleda prikaz GTA V i jedini dojam koji ima je: ovo je toliko dobro, sad sam u depresiji. (Potpisnik ovih redova je također u depresiji zbog GTA V, ali iz potpuno drugih razloga. Naime, GTA V je depresivno loš. Ali o tome nikad. Byeee)
Ono što hoću reći je: prilično sam uvjeren da većina, ako ne i cijela gaming industrija na Elden Ring trenutno gleda na “Mi nismo oni. Mi nikada nećemo i ne možemo bit oni. Samo su oni—oni.” način.
—6) Mačka Toshihira Nagoshija
Red je bio dugačak otprilike sedam kilometara. Jedna blagajna. Jedna blagajnica. Milijun kuna u kovanom novcu. Puhao sam na uši. Red nije bio brži. Disao sam na nos. Nos mi je njušio dosadu. Nogama sam izvadio mobitel iz džepa svog gestapo mantila. Pao je na pod. Ona je bila iza mene. Vidjela ga je i odmah se spustila podignuti ga. Vidjela je moju pozadinu. “Oh, Bože. Jel’ to tvoja mačka?”, pitala je nestvarno oduševljeno. “Nije, samo se pravim da je.” “Ok, ali čija je? Moram znati.”, inzistirala je. Odlučio sam joj reći točno onako kako je. “Ovo je mačka Toshihira Nagoshija.”, uputio sam joj smiješak, očekujući "Oh." Svojim dugim, eteričnim prstima pomaknula je kosu iza uha. “Toshihiro Nagoshi. Kreator Yakuza serijala?”, pitala je. Zagledao sam joj se u uho. Ponovno sam ispustio mobitel. Ona ga je ponovno podignula. Sad smo u braku.
Od trenutka kad sam vidia ovu sliku na Twitteru, ona je moja nova pozadina; ona je Moja Nova Pozadina Sreći. Izazivam vas da dobro pogledate ovu jebenu mačku i da se ne nasmijete.
(Ti, e, ti. U freak!! Nasmij se!)
—5) Split, život u Splitu; Život općenito
Prilično blesavo s moje strane je bilo mislit kako život nema pretjeranog smisla, jer . . . iako vjerojatno nema . . .
Meni je valjda najbolje na svitu (onda kad mi nije najgore na svitu). Prošle godine je bilo samo malo manje od previše spavanja do ručka, ogavne cjelodnevne slobode za sve moguće pizdarije kojima se bavim i najbolji prijatelji za gizdelinsko uživanje u splitskom suncu i noću neumjerenost u piću. Ah.
Ako naletite na ovo, znate ko ste: Volim vas!!
—4) Grof Monte Cristo
Jedan od najutjecajnijih komada literature ikad. Jedna od najskupljih knjiga ikad napisanih. U top pet najdražih knjiga ikad pročitanih. Knjiga bolja od ijednog JRPG-a ikad napravljenog. Preteča svega i svačega. Sve najbolje i svašta najlipše. Banket. Literarni hedonizam.
—3) Norco
Ideja je bila napisati esej o Norcu iz perspektive najbolje igre godine (po mom mišljenju; NE SKAČI!!) i poslat ga Fenixu (ako ga želi objavit na portalu (ili bi ga sam objavia na forumu ili tako nešto)). Napisa sam esej. Pročita sam esej. Bia je pretužan. Kad kažem tužan, mislim, o Norcu sam pisa na način da ne znam kako je pola rečenica završilo tamo. Skoro sam zaplaka. Nisam bia svjestan koliko sam osobno iša. Ka i sve najbolje stvari ikad . . . Norco je osoban.
Norco je Najbolja Igra Godine; Norco je najbolja igra još od pojave Disco Elysiuma. Norco i Disco Elysium su najbolje igre u zadnjih pet godina.
Odigrajte Norco. Pls.
—2) Aftersun
Aftersun je film. Aftersun je debitantski film redateljice Charlotte Wells. Aftersun je najbolji film godine. Aftersun je jedan od mojih najdražih filmova u zadnjih deset godina.
Postoje dva načina na koji se može gledat Aftersun iz perspektive nekoga ko teži, brije i pretendira na filmsko stvaralaštvo.
Prvi način: inspiriran sam. Uzet ću kameru u ruke jučer i krećem.
Drugi način: jebem ti mater, Charlotte Wells. Ovo ne može bit Tvoj Prvi Film. Niko nije tako talentiran. Umri. Ko ti je ovo sve omogućia?! Kakva je ovo magija?? Ko je koga kupia, proda i šta? Zašto?? Kako?
Odusta sam od ideje da ću ikome pokazat svoju “knjigu” onog trenutka kad sam počea čitat Jamesa Ellroya, jer . . . “Ako nemoš pisat ka James Ellroy, čemu se trudit?” Aftersun je filmski ekvivalent tom kreativnom novčiću. Nevjerojatno dobar film i nevjerojatno koliko dobro boli.
(btw: Savjet svim mladim piscima i potencijalnim mladim autorima: prije nego što se odlučite izdat išta, ili se samo odlučite izložit javnosti . . . pročitajte nešto od Hrvoja Šalkovića jebenog “Shale”. Ako on može, vi ne da možete—vi ste bolji, garantiram.)
U Doomu, Wolfensteinu ili nekoj drugoj glupoj igri postoji ta čuvena težina pod nazivom “Hurt Me Plenty”. Teško je. Mučno je. Kad kreneš na toj težini, igra se prebacuje na osobnu razinu. Osobno je. Izazovno je. Zadovoljavajuće je.
Aftersun je “Hurt Me Plenty”.
I to nije spoiler. To je upozorenje.
Njezina mala umna kamera. <333
—1) Konačno pomirenje sa samim sobom i činjenicom da neću izgradit Rim u jedan dan u ni jednom od sljedećih dana sljedećih tjedana svog života
Hvala na čitanju. Sve najbolje u novoj godini.
