k

sanzo Jedan se cijelu karijeru pokušava probit u filmsku industriju i sanja o tome da snimi film, a drugi je nakon prvog većeg uspjeha upao u produkciju serije.

ne. u suštini jedan može snimit film kad oće (na kraju vjerojatno i oće), radi s jebenim facama, u krugu je velikih faca iz različitih kreativnih polja i itekako ga uvažavaju. ne da mi se dokazivat poantu s linkovljem. zdrave i funkcionalne oči i uši bi tribale bit dovoljne kad se govori o ova dva tipa.

a ovaj drugi je upa negdi di očito ne pripada i još brže ispa.

međutim, nećemo nigdi s ovim. nije ni bitno. pristojno bi bilo reć: ukusi. iako . . . druckamnn je prevara :3

Miro

ufff brate, dobro si me sitia na ovu igru.

bia je prije koji misec brat od cure s nama tu dva tjedna u stanu i onda sam ga iskoristia ka živi štit od cure i živili smo ko dva najveća tinejdžera. on skoro pa i je tinejdžer—ja baš i nisam lol. ugl: pogledali smo brdo nekih anime epizoda, završili smo cili saga frontier 2 (epski jrpg, btw) i . . . ubacili smo priko 20 sati u eiyuden. doša sam baš negdi na pola igre ja msl. i kako je on otiša—više nisam ni upalia igru.

baš jedan površan jrpg koji igra na tu neku kartu nostalgije, al toliko ispaljuju te šaržere klišeja, jednostavno prebrzo ostanu bez ikakve municije. pogotovo u kontekstu prošlogodišnjih igara iz žanra u razdoblju koje je bilo epohalno plodno.

ako te svrbi neki jrpg, imam nešto za tebe za šta sam prilično siguran da će ti se svidit:

ova nova lunar remastered kolekcija.

čak i ovako bez sniženja je 50e za dvi igre. jako elegantni i slatki jrpgovi. imaju taj staurday-morning cartoon vibe, pa bi ti moglo bit i dici baza.

Solid_Snake

stari, treba si vidit mene prije koji dan kako rodici objašnjavam premisu, cijeli dizajn, i hook death strandinga lmao

jedino šta bi mogao usporedit s tim je ono kako sam prije desetak godina mogao zamisliti nekolicinu nas kako crtamo detaljni timeline mgsa u nekom bunkeru

iskreno, ja i dok igram dvojku, intenzivno razmišljam o jedinici. mislim da ću do kraja godine sigurno probat onaj 'director's cut'. jedinica je (i dalje) puno usamljenija, sivija i puno više nepraštajuća igra.

nemoj me krivo shvatiti: 'On the Beach' je vjerojatno jedan od najboljih "drugih dijelova" *ikad*. igra u kojoj stvarno osjećam neopisivu slobodu kretanja. kojimin pojam open worlda je prilično apstraktan i filozofski nastrojen (i mogli bi o njemu štrapati satima), al za mene je ovo bez daljnjega—Sandbox Heaven.

isto tako, ne slažem se sa ovim forumašima šta kažu da je dvica "walking sim" i da se opet puno šeta, dapače. ja sam osim samog početka kad sam iskoristia neke ljestve i pokoje uže, konstantno u nekom vozilu. sve to ide puno brže, teren i same mape su puno ravnije, pa i pravocrtnije. čak ne predstavljam to ko neku zamjerku, čisto opservacija. čak sramežljivo priznajem da se sad puno više bavim pomaganjem i izgradnjom stvari. 2019e sam bio samotnjak na svojevrsnom hodočašću, 2025e cijenim ovo australsko sunce toliko da mi je teško objasniti. promijenio sam se dosta.

ovdje sam toliko pogodio taj balans storyja i opcionalnog sadržaja u toj mjeri da svaka moja sesija s igrom izgleda kao bogomdana aktivnost. svaki jebeni put je *firing on all cylinders*. možda je potencijalno problem šta stvarno mislim da baš jebeno moraš pogodit taj balans za maksimalno uživanje. prelako je upast u loop di radiš nešto šta je samim dizajnom i cijelom svojom suštinom tu Za One Koji Žele Više, a razbije ti story i imaš osjećaj da pace ne valja. *TI* si pace. al i to sve ovisi od pojedinca do pojedinca.

elitna igra. teško je rangirat stvari i suhoparno ih ocjenjivat, ali najiskrenije mislim da bi kojima, u svojim najpijanijim i najiskrenijim danima, rekao kako su baš death stranding igre nešto najbolje što je dosad napravio.

mislim da mi je igra stvarno puno pomogla u načinu na koji analiziram događaje u svom životu, komuniciram s drugima, oblikujem svoj pogled na budućnost . . . u vremenu kada mi je to bilo možda i najpotrebnije.

a većinu vremena je sve skupa među glupljim ali i zabavnijim stvarima koje sam ikad vidio u ovom mediju, većinu vremena je i totalni over the top, ali . . .

cijela filozfija death strandinga se reflektira kroz svijet kojim smo okruženi iz dana u dan.

See the sunset?

The day is ending . . .

ds2 nije nastavak. ds2 je ds1 koji nikad nije ni završia.

ds2 je nastavljanje. nije niti remix. prije je cover. johnny cash koji izvodi nine inch nailse. ili kojima koji izvodi del toroa koji izvodi lyncha koji izvodi terryja gilliama koji izvodi "apokalipsu danas".

ne radi se o onome šta se dogodilo/događa nakon ds1. radi se o onome šta i dalje boli.

nakon malo više od dvadeset sati igre . . . i dalje ne znam šta ova igra uopće je. ono u šta sam siguran je . . . OBOŽAVAM JE.

NE MOGU PRESTAT DOSTAVLJAT PAKETE!!

najelitniji gameplay loop *ikad*.

znam da slabo "prodajem" igru većini ljudi s foruma koji, u najmanju ruku, nisu bili oduševljeni s prvim dijelom. kunem vam se, i morate mi virovat . . . ds2 je nemjerljivo "zabavnija" igra (za šire mase), u istoj mjeri i fluidnija i dinamičnija.

neki momenti i pojedine baze/kampovi su sad porculansko čisti mgs. prekrasno nešto. e, da, i mape su diskutabilbno, ali vrlo vjerojatno — BOLJE. ne želim sad filozofirat šta pod tim mislim i šta se izgubilo, a šta dobilo, ali . . . objektivno — šarenije je. lipše??

mislim . . . mogu satima pričat o ovih dvadesetak sati igre, a imam osjećaj da sam tek stavia žlicu u zdjelu.

jako puno ikonskih trejdmark kojima momenata. npr. jučer stojim doslovno petnaest minuta u private roomu, slušam neki opskurni mongolski bend, stop-motion animirana lutka koja reprezentira turskog redatelja filmova mi priča o moby dicku i mary shelley, probijamo četvrti zid . . . i ne znam . . . VIDIA SAM DOVOLJNO.

tako mi je drago da je ovo igra za MENE, da je većina sramežljivo hejta u pozadini i da je solid nabavia igru, tako da ću se sigurno opet vratit u topic, jer znam da me neko razumi lmao

Fenix

francuskinje su mi najjače po pitanju grudnjaka, tamo je baš teška sloboda. teška renesansa kad sam bia u parizu po tom pitanju. prije ćeš je oladit olovom nego joj stavit grudnjak na sise.

a šta se tiče hrane u beču: ja odma prvi dan naravno isforsira da napadnemo onaj šnicel u Figlmüller-u (bia je epski), al zato je onda curu okrenilo na aziju ostale dane. za ne falit, završili u nekoj ulici, a brat bratu deset azijskih restorana, i jbg--sluša sam je .

a zadnji dan smo zamalo završili u nekom sejšelskom restoranu i tu sam je onda mora povuć za rukav.

pozdrav, "nema se šta igrat; suša je: pLaYStatION kAD će EKSKLUZIVE??" gang lmao

već 30 IGARA "na listi". u niti pola godine!! alooo?! a vi, kako te?? kako živite svoje živote??