kauboj
Čestitke za ponovni prelazak i završetak igre. Jednom ću morat i ja.
Ulovio sam ja grifa, tempo i dinamiku za uobičajene smetalice na putu. Imaju svi oni slične finte kad napadaju i kretnje i kužiš unaprijed da će te sad napast kad im dođeš bliže.
Jedino oni ogromni vukovi s početka su mi predstavljali mali problem dok nisam ih skužio.
Sve sam ja njih te uobičajene neprijatelje pokokal uspješno. Ponosio sam se sobom kako sam konačno tu igru obuzdal. BB sam inače nabavio puno kasnije od kako je izašla.
Znaš, navikao sam lemati neprijatelje iz ostalih igara kad zagusti jer to obično pali i ušlo mi u automatiku a kod BB a vjerojatno i ostalih souls igara tak ne pali dok me igra nije naučila kako. Našao sam se tada zbilja u neobranom grožđu. Prvi put sam se susreo sa tako nečim.
Bosseve, koliko se sjećam njih 7 sam uspio likvidirat i Amelija mi je trebala bit 8. Opizdio bih ja nju baš od prve jer mi je tad se činilo baš neki lagani boss.
Falilo joj je tako malo dok ne bi skiksnula a ne znam ni sam kako bi mi to uspjelo doslovce od prve da mi heath nije visio o zub a nisam baš ni obračao pažnju na njega nek više na bossa kako ga ubit pa me ona ipak prva ubila, mamicu joj.
Daljnji pokušaji bili su mi sve lošiji da sam rekao samom sebi: a ništa, ostavljam ovo za neki drugi put i bacio se tad na HZD kojeg sam jedva dočekao da igram i na kraju nit njega nisam dokrajčio pak zbog drugog razloga 😆.
Da ovu temu ne bih pretvorio u Bloodborne temu pa se zaustavljam i nek ona za mene počiva još malo u miru a Pinokio nek nadalje ispisuje nove stranice.
