oxi Zadnji put kad sam igrala dark souls 2 bacila sam joystick
Znam, frustrirajuće su te soul igre i nisu za svakog.
Jedinog kojeg sam igrao bio je Bloodborne. Nisam ga eto još skončao, zapeo sam kod jednog bossa pa odustao ali mislim da nije tu moja priča gotova jer ne volim kad mi ostanu nedovršene igre.
Prvih par minuta igrajući BB shvatio sam da sam bio naivčina i popušio priču kao nekoj o super igri. Zapeo sam odmah na startu i požalio odmah za kupnjom. Rekoh pa šta u tome ima tak dobro osim vizualne prezentacije i atmosfere ali gameplay totalni meh zbog silnih repriza.
Da baš ne bude uzalud bačen novac, bacio sam se na YT da vidim kako to drugi rade i što. Primjenio to kod sebe i malčec sam tada se pomakao sa mrtve točke ali opet sam došao do drugog problema kako bi me ubijali i ajd ponavljaj tu malu scenicu. Bio sam živčan i tako sam očajnički i luđački ubijal ta početna strašila sa vilama i srpovima.
Onaj dio kroz aleju dok se ne dođe do glavnog djela Yharnama rekorder sam bio u ponavljanju radnje, malo mi još falilo da nisam mogao i žmireći to prolazit. Kada sam uspio napredovat i maknut se sa tog djela, niko sretniji od mene.
Rekoh u vražju mater pa šta me tako bude čekalo kroz cijelu igru? Svejedno bio sam baš pravi bik, tj. uporan dok nisam polovio hintove i tada na dalje sve lakše išlo.
Bloodborne će svejedno biti jedina i ostat će tako od soul igara koje sam i budem igrao. Pošto sam je već kupio pa ću je i odigrat do kraja ali ne pada mi na pamet više neku nabavljat. Da me jedna igra kondicionira. Želim se zabavljat i opuštat kroz igranje a soul igre to nisu osim ak si mazohista.
Koliko vidim i Pinokio spada u takve igre, dakle ništa od toga.
Takvog zajebanog Pinokija ipak nisam očekival. 😆
