Skoro ne mogu virovat da sam napokon ovo odigra. Ka šta sam napisa u drugoj temi, pogleda sam dobar dio priče već prije na YT, i to više puta (previše) pa nije bija baš pravi doživljaj, ali kvragu kakva igretina. Znam da je malo reć da kasnim s igranjem ali ne mogu da ne napišem dojmove.
Storytelling, voice acting, dijalozi i facijalne animacije su najimpresivniji aspekt ove igre, prva dva elementa su po meni možda na prvom mistu u ciloj industriji, toliko je dobro i uvjerljivo. Masu Hollywoodskih filmova se može posramit pred nekim scenama. Mislim, likovi su toliko razvijeni i ljudski da na momente zaboravim da se radi o igri.
Muzika je nekako minimalistička al odgovara settingu i pogotovo ona gitara nevjerojatno pridonosi atmosferi. Po grafici se vidi da se radi o malo starijoj igri ali je i dalje zadovoljavajuća. Doduše na mojoj low-budget televiziji je najvjerojatnije izgledala i primjetno lošije nego šta zapravo je.
Na prvu sam se uplašija da će mi borba bit samo tramak koji ću morat izgurat da dođem do dobrih dijelova, pogotovo jer godinama nisam igra ništa na joystick, a neki TPS nisam još od vremena Vice Citya. Na sreću brzo mi se sve vratilo, i iako je ciljanje naravno i dalje daleko superiornije s mišem, sve ostalo je veći gušt da joystick pa se sve to skupa izbalansiralo.
Ali da se vratim na igru, borba nakon prvih par upgradeova meni osobno baš šta želim od ovakve igre. Pri kraju igre već postaneš ka Rambo, ali tamo negdi po sredini igre kad si dovoljno upgrejdan budeš efektivan, ali i dalje je izazovno i s nekolicinom neprijatelja, baš je neko cinematic i sirovo iskustvo koje traži taktiziranje i strpljenje.
Bija je jedan momenat, ne znam jesam li se bija odvojia od Ellie ili je tad još bila beskorisna, ali jedva sam riješija grupu protivnika i osta je jedan neprijatelj a ja s dva metka u pištolju, bez cigle ili boce, bez first aida, s minimum healtha. Taj okršaj mi je najfilmskiji neskriptirani doživljaj u nekoj igri ikad.
Općenito igra zadržava taj cinematic feel bez da zaboravi da je i dalje igra, baš je izvedeno vrhunski. A moram pohvalit i posvećenost detaljima. Npr kad nađeš pismo za Billa, daš mu ga i on ga zgužva i baci, ako ga opet digneš i otvoriš bit će zgužvano. Takve stvari, pa gestikulacije ili Joelovo dodirivanje sata, sve su to sitnice ali puno znače. Očigledno je koliko je truda i strasti uloženo u igru i to ekstremno cijenim.
Ali da ne ispadne da nema mana, moram spomenit dvi stvari koje su mi baš zasmetale. Prvo su repetitivne prepreke. Ili se triba negdi popet tako da nađeš prikladno postavljene skale ili je neka voda pa tražiš jednako prikladno postavljene daske. Druga stvar je šta AI neprijatelja potpuno ignorira moje suborce kad se šuljamo. Kužim da je stealth zajeban za napravit kad imaš companione, ali kad se ja moram šuljat ka mačka a Ellie trči u krug isprid vojnika koji je ne vidi, to baš ubija imerziju, pogotovo u ovakvoj igri koja nastoji bit imerzivna.
DLC je isto tako vrhunski napisan i odglumljen, ali za razliku od glavne igre je bilo par dijelova di sam pomislija "dobro aj da završimo s ovim". I iskreno se nadam da u nastavku neće previše gurat cilu lezbijsku stvar u prvi plan. Ovde je bilo zgodno izvedeno ali u ovakvom settingu preferiram fokus na platonske odnose.
I znam da je rano govorit ali sam iz još jednog razloga oprezno skeptičan prema nastavku. Iako je i jedinica često tmurna i nasilna, srce ove igre je fenomenalno odrađen odnos između Joela i Ellie. Bojim se da u duji ne odluče pojačat tu brutalnost nasilja i mračnije elemente, a zapostave te heartfelt pozitivne trenutke. U biti bojim se da se ne izgubi dinamika i kemija kakvu su Joel i Ellie imali. Virujem da će Naughty Dog isporučit još jednu vrhunsku igru, samo oće li bit ono šta ja osobno želim od nastavka ove priče?
Ukratko, ne običavam koristit frazu "remek djelo" ali mislim da, unatoč tim nekim mojim zamjerkama, neće netko falit ako tako opiše The Last of Us. Jedna od najboljih igara koje sam odigra u životu.
