Još jednom završija s How I Met Your Mother, ovaj put na televiziji. Ne znam, nekako mi ni ova zadnja sezona nije toliko loša koliko mi je ostalo u pamćenju (osim možda par epizoda). Mislim da je stvar u likovima i atmosferi koji su jednostavno vrhunski i likeable. Zapravo šta se tiče atmosfere, ovo mi je sitcom br.1, bolji čak od Friends. A tu veliku ulogu igra odlično izabrana muzika, pa i originalne pisme (You Just Got Slapped, Nothin' Suits Me Like a Suit, Puzzles...) su sve savršeno pogođene.
Humor jest pa u kvaliteti nakon 6. sezone (iako i nakon toga ima stvarno smišnih epizoda) ali to su zaminili s dosta dobrom dramom i to je začudo funkcioniralo, barem šta se mene tiče. Jer serija jednostavno ima neku čar, jbt pa čak na momente uspije probudit onog duboko zakopanog romantika u meni. I zapravo ima nekih dobrih životnih lekcija u ovih 9 sezona. Na kraj sam se više navika, jedino mi još uvik malo smeta koliko je zbrzana ona zadnja epizoda ali aj nmvz.
Najdepresivnije mi je šta te podsjeti na činjenicu kako život proleti i u šta se pretvori, kad ih vidiš kako su od onako mlade ekipe u baru koja je nonstop upadala u neke lude avanture pretvorili u sredovječne ljude koji se jedva vide, zaglavljeni u klasičnoj rutini između posla i dice, bez volje ni vrimena za išta više. Stvarno deprimirajuće, ali to je stvarnost. Ima i Ted dobar citat u vezi toga. "We’re going to get older whether we like it or not, so the only question is whether we get on with our lives, or desperately cling to the past." Doduše, tužnom finalu ne pomaže ni saznanje da je Ted zadnjih 6 godina života prije finala tako provea sam. Ali skrećem s teme.
Bez obzira na te neke mane, jednostavno jedan od dva mi najdraža sitcoma, kojeg bi moga pogledat milijun puta. Sad evo kreće ispočetka na RTL2 i naravno opet ću gledat. Da mi još stave Friends umisto jedne od ovih serija šta emitiraju po tisućiti put (TBBT ili Two and a Half Men) to bi bilo odlično.
