Inače izbjegavam pisati o igrama dok ih ne završim ali jednostavno moram.
Igram tako fino Blue Dragon. I uživam, bome uživam jako. Paše mi jednostavnost igre, fina klasična priča bez previše filozofija. Sviđa mi se borba, jednostavna sa daškom vlastitog twista. Jobovi i level up su klasični da ne mogu biti klasičniji, obožavam slagati različite sposobnosti i magije na svoje likove. Uživam u tom cartoonish stilu koji igra njeguje a o glazbi da ne pričam. Rekao bih da sam imao realna očekivanja od igre i da je baš pogodila tamo gdje treba.
I tako, uživam… Mislim si, ah kako lijep klasik JRPG žanra… tako mi je drago da sam mu napokon dao šansu. Ništa ne može pokvariti ovaj doživljaj. Ooooohohoho Može. Oh, itekako može.
Od svih stvari koje igra radi jako dobro, ima jednu veliku manu zbog koje aktivno razmišljam o brisanju iste. Jednu manu, koja je toliko velika da je jednostavno ne mogu preskočiti - Marumaro!! Da, dobro ste pročitali. Ta mala abominacija je nešto najgore što sam ikada čuo. Rađe bih igrao igru sa tri 'kay kurve, 2 Rikku i svom onom odvratnom čeljadi iz Tales serijala, samo da više nikada ne čujem ništa iz usta ovog malog, glavatog debila!
Tko god da se u timu dosjetio da bi patuljasta žuta nakaza trebala VRIŠTATI dok normalno razgovara sa ljudima treba prvo otpustiti a zatim ga uputiti kod doktora. Još bih razumio da je to odlika njegove rase ali NE, svi Devee zvuče i razgovaraju normalno samo on vrišti. Još kad se Zola pridruži pa krene "OOOOOhhhh, LaDy ZoLaAAaaAaA!!". Zapravo, bilo što što izađe iz njegovih usta je kancerogeno.
Poduži post u kojem nisam rekao ništa ali morao sam to izbaciti iz sebe. Takve stvari, što sam stariji, sve su mi iritantnije i drago mi je da se većina modernih igara iz žanra odmaknulo od te prakse. Takvi likovi niti su komični, niti služe ičemu. Samo su jako, jako iritantni.
