Kapelica
Kad skuzis da nije stvar u samokontroli bit ces takoreci "free". Jer te umori nemilo taj pokusaj kontrole koji to zapravo nije. Samim time sto pokusavas kontrolirat nesto sto nemozes fizicki opipat. Psiholog ti moze dat svoje misljenje i neke metode kako sve to prevarit u glavu i dat ti mozgu sansu da se rewire-a. Trebat ce ti jako puno vremena i rada i mislit ces da sve to nikamo ne vodi jer ce pomaci bit milimetarski, ako i toliki, ali fakat daj si vremena i truda i budi otvoren za sve sto ti kaze netko tko je skolovan u tom podrucju. Samo provjeri kod koga ides, nece ti svatko moc jednako pomoc.
Kako kaze moira u overwatchu: idle hands are the devil's workshop. Sto je stvarno istina. Uvjek treba nesto radit.
Sto hocu rec jer cu se pogubit: da mi je netko rekao prije 3 godine da cu se odselit, radit stresan posao sa hrpom ljudi, upoznat brdo super ljudi, uzivat u zivotu i ljudima i nosit se sa zivotom ovako kako se nosim, kao sabrana odrasla osoba (umro mi je stric od raka sad, nazalost cu i oca pokopat brzo), kada shvatis da doslovno nemas kontrolu nad apsolutno nicim u zivotu osim kad ces jest i spavat, doslovno ces dozivit nirvanu. Koliko god to stravicno zvucalo.
Bottom line is, potrazi pomoc i pricaj o tome svemu bez straha i srama, kao sto sam rekla, nije sramota bit bolestan, sramota je ne potrazit pomoc.
