Evo me sa još malo dojmova.
Uživam u svakoj sekundi, ovo je zasigurno najbolja igra ovog tipa još tamo od Bayonette 3, prije par godina.
Yakumo je čisto solidan, i unatoč toj anime frizurici na stranu, nije cringe. Dobar mi je, malo cocky kad ne treba ali dovoljno zanimljiv kao lik.
Igra se izvodi besprijekorno, bez imalo trzanja, gipko, britko, apsolutno sjajno.
Lokacije nisu uopće toliko strašne i postaju raznovrsnije kako igra napreduje, iako… sve je nekako mračno. Kao da svemu skupa fali boje (iako, kad dodaju boje, oči mi ispadaju od toga). Sve u svemu, moglo je biti bolje ali nije toliko strašno.
Ovo je, barem meni, najbolja i najugodnija Ninja za igranje. Kontrole su precizne i jasne, nema nikakvog kašnjenja i većina štete koju popijem, budem sam kriv jer divljam uokolo i letim neprijateljima u facu bez pravilne obrane.
Perfect dodge… ajme kako je dobro. Jako mi se sviđa što je obrana na R2 (igram sa Xbox kontrolerom na PC-u ali meni je to još uvijek R2) jer nakon godina i godina igranja Bayonette, jednostavno sam navikao na taj raspored. Yakumove specijalne moći su odlične i zapravo daju nam dozu strategije i planiranja jer ne možemo samo letjeli uokolo i sjeći sve do čega dođemo. Bossovi su odlični, napeti ali ne nepošteni. Ne možemo button mashat kao da sutra ne postoji već baš moramo naučiti kada i kako reagirati.
Perfect Parry… e to je tek rapsodija. Uživam kad ga pravilno izvedem pa još Yakumo udari mega kontra napad… evo žmarci me i sada prolaze. Sve te dodane mehanike su mi jako dobre i stvarno jedna nadopunjuje drugu.
Igra ima jako dobar flow i mogu reći da stvarno uživam u svakoj sekundi igranja. Izuzetno zabavno i krcato izazovom i sadržajem. Side misije su super, nenametljive a nose dodatni izazov (nemojte mi reći da sam jedini kojemu su neki od tih opcionalnih bossova teži od story bossova.)
Priča je… priča postoji. Toliko. Svi znamo da je u igrama ovakvog tipa potpuno nebitna. Ne očekujem ništa puno i za sada sam zadovoljan dobivenim (priča također nije nametljiva i igra ne pokušava ispasti pametnija nego što jest).
Purgatory izazovi su podosta zahtjevni tako tako da samo igram Tier 1 (ne napadajte me, kežualac sam).
Od mana bih spomenuo leteće neprijatelje, i pucajuće, također. Leteći brzo padnu ali su malko naporni kad ih je odjednom deset na ekranu. Još k tome svi redom pucaju pa bude dosta kaotično kada neprijatelji na zemlji vitlaju oružjem, ovi pucaju a vi se kao zadnja budala pokušavate probiti kroz tu hordu. Također, pucanje izvan dosega kamere, ne volim to i nepošteno je (ali to je boljka kompletnog serijala). Ako ništa, ovdje barem postoji indikator od kuda dolazi napad pa bude koliko-toliko izbalansirano.
Taman sam dobio treće oružje i uživam vitlajući njime. Za danas je dosta, jer vidim da mi je koncentracija pala pa me malo bubaju (bubat ću ja njih ujutro i preko vikenda 😃 ).
Sve u svemu, vrhunska igra koja je, unatoč pokojoj mani, ispunila sva moja očekivanja (čak i više od toga). Izazovno, krvavo, britko, ali prije svega, zabavno.
