Nije baš ljubavna priča, ali ajde...
Srednja, završetak 3. godine, maturalac. Koja godina? Pojma nemam, ne vodim ja tu evidenciju. Nije ni bitno.
Mi 3 dana u Pragu. Prvi dan odiemo u neki disko. Rupa teška, fasada pada s njega. Disko ima 3 kata, mi otišli na drugi. Ako se dobro sjećam, na lijevo je baš disko podij, a na desnu stranu neki birc. Nama dosadno, počnemo pjevati naše pjesme. Odjednom, cijeli birc pjeva s nama? WTF? Ispade, svi iz Hrvatske! Najs! Pored nas neke cure, iz Šibenika mislim. Priključe se one nama. Opa, još bolje. Onako sramežljive, mi bacamo neku spiku, a ja pijana budala pokazujem na jednu prstom i pitam frenda ''bi ju izjebo, a?''
Neznam kako sam se vratio u hotel.
Drugi dan meni ovi sve ispričali i kako sam ispao nekulturan. Meni neugodno. A ništa, tu večer ne idem s njima u disko, ostat ću u (SAM) u hotelu i gledati TV. Nakon onoga bi mi bilo neugodno i pogledati tu curu u oči. Na kraju je ispalo da se baš tu većer bile veselije i pitale za mene.
...
...
...ejebemtisve.
To je bio prvi put da sam ispustio sigurnu šansu. Nažalost, upravo je to i označilo početak mog nesretnog niza.
Treći dan odem ja u disko. Nema njih više. :(
Ovaj smo se put skompali s nekim momcima iz Zadra, no to je već priča za neku drugu temu.
