Završio igru prije cca desetak dana, al odmah krenuo NG+ da odigram sa "dark" odlukama i da usput riješim Dlc likove / priču .
Riješeno maloprije, jako zadovoljan sa sva 4 lika, Morbiusom najviše. Ostalo mi je još riješit da sva 4 nova lika "zafrendam" do levela 5 pa da riješim njihove challenge misije. Usput ću konstantno igrat general (side) misije, jer mi je igra i dalje jebeni gušt.
Podignul težinu na Heroic III i to je optimalno. One nakon su relativno neizbalansirane jer su obični neprijatelji obične spužve, a napad im je 20-30% jači.
Socijalni aspekt igre je i prednost i mana. Volim Marvel i bio mi je gušt razvijat odnos sa svim tim likovima koje (većinom) znam još dok sam bio klinac, konstantno vodit razgovore, upgrejdat njihove karte i skillove (a riješio sam 90% toga) , al taj dio oduzme i jako puno vremena. A u kasnijoj fazi igre sam htio samo igrat i igrat misije (s obzirom da se navuko na koncept igre) i malo ti je tlaka kad znaš da ćeš između 2 misije potrošit 10-15 minuta na razgovore i u Forgeu.
Taj navedeni +/- i konstantni brutalan pad fps-a u 2 situacije (prilikom nekog AoE napada i na jednom malom prostoru dok pretrčavaš po Abbeyu) su jedine mane koje mogu nać igri. Vjerojatno subjektivno razmišljanje, al previše mi toga funkcionira predobro a da bih se obaziral na neke sitne gluposti.
Za mene je ovo jedno od najvećih pozitivnih iznenađenja unazad par godina i dokaz da treba dat priliku i onim igrama / žanrovima koji te na prvu ne privlače ili smatraš da nisu tvoj đir. Poštujem to da i dalje neće svakom sjest te da će nekima bit dosadno il nezanimljivo, al meni je ovo bila čista droga. Palio igru svakom prilikom, zapostavio skoro sve druge, znao se uhvatit kak razmišljam o igri kroz dan / prije spavanja. Strašno… 😄
Nadam se eventualnom nastavku, dobili su novog fana i jako zainteresiranu pridošlicu u ovaj žanr.
