The Legend of Heroes
Privlači me akcijski tip gameplaya. Iako sam još na Cold Steel 1 i osim te igre ne znam ništa o serijalu, uzeti ću igru. Također glavni ženski protagonist mi se čini badass, pa naravno to je još jedan plus.
S svakim novim prikazom izgleda sve bolje i bolje 
To znaš da ide google drive link čim se dokopam patcha 
Legendary_Hero Također glavni ženski protagonist mi se čini badass, pa naravno to je još jedan plus.
Estelle == Bestelle .
- Uređivano
Fc je uvod u kojem se upoznaješ sa likovima,pričom i cjelom tim svjetom uopste. Kada sve to naučiš i savladas gameplay igra je već gotova. Pukovnik Richard je odličan kao privremeni glavni negativac dok se onaj najveći otkriva tek na kraju. Sc je vrhunac gdje se nakon kratkog ali jako dobro osmišljenog prologa situacija brzo zahuktava i kreće upoznavanje sa najopasnijom ekipom sa kojom sam se susreo u jrpg igrama Ouroboros-ima.Glavni lik Estelle sazrijeva bar onoliko koliko je to moguće za nju i razvija se ali i svi ostali tako da dobijamo po parce prošlosti svakog od njih i to je sve odlično osmišljeno i uklopljeno u priču. Tc je ipak nešto drugačiji koncept i može se posmatrati kao izdvojena igra u odnosu na prve dvije. Akcenat je vise na borbi a manje na priči koja je dosta mračna i to je nešto sto se mnogima svidja pa im je ovaj nastavak čak i najomiljeniji.Opet je fenomenalno iskorišten pukovnik Richard koji se ovaj put pojavljuje kao igriv lik i kada već nemamo Cassius Bright-a onda je tu njegov učenik da se potrudi da ostatak igre prodje dosta lakše jer je realno premoćan(skoro kao Orlandu iz FFT-a).
sanzo Došli smo konačno do toga da čak i igre koje su tehniči generaciju iza konkurencije izgledaju odlično ako imaš dobar art stil.
Ne znam što mi je impresivnije, sama grafička kvaliteta ili kvaliteta pokreta u animacijama. Kuro igre su već briljirale po tom pitanju, a ovdje mi se čini još glatkije i bolje.
Ne bih se bunio ni da buduće igre, nakon Kai, budu u ovom vizualnom stilu.
maverick Sky saga mnogima najdraža
Sky trilogija je, za mene, apsolutni narativni masterpiece. I to mogu napisati bez imalo srama. Sve što od jednog RPG-a želim se nalazi u te dvije, odnosno tri, igre. Likovi, neviđeno detaljni worldbuilding, twistovi na svakom koraku, tematski je toliko kompleksna i razgranata, od socijalnih pitanja preko filozofskih pa sve do nekih apstraktnih tema. Sve su obuhvatili. Zamisli Xenogears ali na sterioidima. E to su Trailsi.
Pisao sam o tome već, čini mi se. O serijalu nisam znao ništa, pogledao sam par slika (čak niti nisam video), pomislih "Ah, još jedan generički JRPG… Ne može biti baš toliko loše." Ostalo je povijest. Osam godina ga pratim i toliko mi je dobar da mi točno dođe suza na oko kad pomislim da će uskoro doći kraj.
maverick kontam da ce biti tesko poslje ovoga ici na npr Cold Steel 1.
Moglo bi. Meni je Reverie nakon Daybreak bio gotovo neigriv, a radi se o jednom od najboljih borbenih sustava sa pregršt mehanika i caka.
sanzo pri kraju igre je jedna jako neugodna scena za koju ne znam kako bi ispala da ju remakeaju.
Obzirom na današnje stanje u lokalizacijskom biznisu, i mene je strah kako bi to odradili. I tada je bila kontroverzna i svaka čast XSEEDS što nisu ništa cenzurirali jer baš dodaje jednu gorku notu svemu tome. Možda i najmračniji trenutak u žanru općenito.
f_i_c_o Estelle == Bestelle .
Najbolji protagonist IKAD. Da je nema, vjerojatno bi mi Van bio na vrhu, ovako je jadan drugi. Estelle je specifična jer je jako… jako elokventna kad je nešto naživcira. Za sve ostalo tu je štapina. 
Baš razmišljam, gledajući ovaj trailer, kako je serijal narastao. Ne mogu vjerovati da se serijal koji je počeo onako blesavo, kao mala slatka avanturica, pretvorio u ovo što se događa u Kai traileru. Taj, gotovo pa apsurdni, kontrast mi je možda i najdraži element serijala jer dokazuje koliko je Falcomovo pripovijedanje zapravo kvalitetno. Oduvijek su ciljali visoko i znali su što rade i tako nam servirali možda i najkompleksniji serijal u gamingu. Ahhh… baš sam fanboy!
Za slučaj da ne znaš kako staviti spoiler, označiš tekst i klikneš na plusić pa na ovo:
- Uređivano
kabegami Najbolji protagonist IKAD.
maverick kontam da ce biti tesko poslje ovoga ici na npr Cold Steel 1.
Vjerojatno da , u cijeloj toj sagi Cold Steel je naj "mid" naslov, ali ako uspiješ preživit slow pacing iz jedinice koja je zapravo prolog za tu kvadriologiju na kraju se radnja pošteno zakuha i bude sve u svemu solidno iskustvo.
- Uređivano
kabegami Pisao sam o tome već, čini mi se. O serijalu nisam znao ništa, pogledao sam par slika (čak niti nisam video), pomislih "Ah, još jedan generički JRPG… Ne može biti baš toliko loše." Ostalo je povijest. Osam godina ga pratim i toliko mi je dobar da mi točno dođe suza na oko kad pomislim da će uskoro doći kraj.
Ja sam za igru znao još od psp verzije jer sam puno puta pročitao da je najbolji rpg za konzolu. Ostalo mi je da ju jednog dana moram odigrat, samo nikako da se uhvatim. Na kraju sam ju preporučio curi kad je tražila neki jrpg koji bi joj radio na laptopu. Proletila je kroz prvih 5. Čak sa onim starim, lošim prijevodima za Crossbell. Onda sam mjesecima slušao koliko su igre dobre dok nisam popustio i krenuo i ja s tim.
Moram sad Kuro polako počet. Nikako da krenem. Meni je priča kroz zadnja 2 Cold Steela i Reverie bila dosta veliki korak unatrag od kvalitete prvih 5 pa sam se malo ohladio.
kabegami Najbolji protagonist IKAD. Da je nema, vjerojatno bi mi Van bio na vrhu, ovako je jadan drugi. Estelle je specifična jer je jako… jako elokventna kad je nešto naživcira. Za sve ostalo tu je štapina.
Sa karakterizacijom Estelle su odradili tako dobar posao da ne mogu zamislit da netko odigra igru i na kraju ne voli lika. Ako kažeš da je Van odmah iza nje, bit će i Kuro poslastica.
kabegami Oduvijek su ciljali visoko i znali su što rade i tako nam servirali možda i najkompleksniji serijal u gamingu.
Mislim da će jako dugo i ostat najkompleksniji serijal. Suludo zvuči ni pokušat napravit preko deset narativno povezanih igara od kojih je svaka 50+ sati. Razinu detalja oko svijeta i likova koje možeš ubacit u takvu satnicu jednostavno ne možeš realizirat u nečemu deset puta kraćem.
sanzo Ja sam za igru znao još od psp verzije jer sam puno puta pročitao da je najbolji rpg za konzolu.
Da, da! Tu čuvenu PSP verziju sam igrao. Zahvalan sam samo kaj mi je stari komp uopće pokretao PPSSPP emulator (koji je, btw, meni najdraži emulator i radi VRHUNSKI) pa sam mogao igrati bez problema.
Prije nje sam ostavio dušu u Tactics Ogre i tražio sam nešto sa jednako kompleksom i politikom prožetom pričom (tada nisam nisam bio niti svjestan u što se zapravo upuštam). Početak dosadan ali nešto me vuklo dalje, toliko daleko da sam se zapravo zaljubio u igru. Interakcija između likova i prvoklasni dijalozi su me držali uz ekran. Priča se zakuhala i onda dođe onaj kraj… morao sam znati što će se dogoditi dalje. Dan kad je SC izašao jurio sam doma s posla da ga što prije skinem, igrao sam ga dugo u noć i sljedeći dan sam se jedva ustao. 
I to je to. Od SC-a sam zapravo postao baš pravi fan. Zadnja 2 chaptera su nešto apsolutno briljantno.
sanzo Čak sa onim starim, lošim prijevodima za Crossbell.
Been there, done that! Zero je imao ajme meni prijevod ali ipak nije bio toliko loš kao recimo prvo izdanje YS VIII (službeno, molit ću lijepo) ili pak onaj užas od MTL-a u Kuro 2. Azure je bio dobro preveden. Falilo je neke finoće u prijevodu, djelovao je sterilno ali gramatički relativno točno. Kad je Azure postao dostupan Zero sam riješio u 2 dana. Ponavljam, 40h u 2 dana (znam da nisam niti ravan @herc -u ali ipak sam ponosan). Nabavkom PS4 došao je red na Cold Steel a poslije toga novi PC.
Zapravo, za PC je kriv @f_i_c_o jer me onako ružno provocirao sa Hajimari screenshotovima. Hmm, sad kad razmislim, kupnja novog kompa radi ovih igara je možda i najluđa gaming stvar koju sam napravio.
sanzo Meni je priča kroz zadnja 2 Cold Steela i Reverie bila dosta veliki korak unatrag od kvalitete prvih 5 pa sam se malo ohladio.
Kuro ima izuzetno jaku priču. Mračnija, ozbiljnija i rekao bih povratak u Zero/Azure eru.
sanzo Ako kažeš da je Van odmah iza nje, bit će i Kuro poslastica.
Joj meni je Van urnebesan. Još u kombinaciji sa Aaronom… Općenito je Kuro ekipa puno bolja od Cold Steel ekipe, i na kraju prve igre izgledaju i ponašaju se kao veći frendovi od Reanove armije kroz svih 5 igara. Mislim da sam time dovoljno rekao.
A tek kad vidiš Ouroborosovce… kao pomahnitali tinejđeri na maturalcu u Španjolskoj.
Nema do ovog serijala, taj spoj mračne i ozbiljne priče i nekih potpuno suludih scena je nešto posebno. Čak i kad ne naprave sve kako bismo mi željeli, igre su im zabavne do bola. Ah, jedva čekam Kai!!
Kad završim Cold Steel 1, jel moram odmah ići na Cold Steel 2 ili mogu na Daybreak. On me najviše zanima, a navodno je koliko sam pročitao smješten u Calvardu. Pitam iz perspektive priče i naracije.
- Uređivano
Tehnički, možeš ali na Trailse gledaj kao na serijal knjiga. Kako, recimo, ne bi krenuo ASOIAF od, ne znam, Oluje Mačeva, tako ne bi trebao ni Trailse krenuti od Daybreaka.
Falit će ti jako puno priče, konteksta, brdo pojmova, organizacija i na koji način funkcioniraju. Imat ćeš jako puno rupa, posebno od Daybreaka koji se poprilično specifično baca u koštac sa spomenutim stvarima. Cold Steel je, za mene barem, zadnja polazišna točka iako još uvijek vjerujem da je jedino ispravno početi sa Sky. Priča se gradi polako i, zapravo, ispočetka.
Najbolje je proći svih 5 igara smještenih u Ereboniji, to će ti koliko toliko izgraditi nekakav temelj za dalje.
Ako si preživio Cold Steel 1 onda najbolje samo nastavit dalje i završit cold steel kvadriologiju
Jel bitno onda Reverie odigrat ili da preskocim i krenem dalje?
Zadnje sam Crossbel odigrao, oba. Sad sam mislio na prvi sljedeci ali ako je nesto 2 koraka losije onda ce me ubit
A vec i Cold Steel 3 ima jako puno price vezane za starije nastavke. Falit ce ti konteksta za stvari o kojima likovi pricaju. Mozes skocit na daybreak, samo to je stvarno kao da pocnes citat serijal knjiga od 11. nastavka.
- Uređivano
Reverie daje temelj za Kuro. Više je uvertira u Calvard negoli kraj Erebonije, barem za mene.
Iskreno, meni je Reverie nekoliko stepenica bolji od Cold Steel jer dovodi nekolicinu novih likova koji su mi u startu bili vrhunski i veliki su odmak od one dosadne, ustaljene formule Erebonijske pa čak i Crossbell ekipe. Da sam još jednom vidio jebenog Lloyda kako sa rukom na srcu doživljava orgazam pričajući o jebenom Crossbellu, razbio bi tv.
Ima jedna scena koja je ključna za stvari u Calvardu.
Realno možeš čak i bez toga, ali ovako daje puno snažniji kontekst.
Počeo sam sa Trails In The Sky,tražio sam igru sličnu Suikodenu i dobio sam kombinaciju istog i Grandie npr. Odmah čim sam počeo igru znao sam da je to to a najbolja stvar je bila sto sam je kasno otkrio pa sam mogao odmah da predjem na SC.