Danas mi temperatura konačno pala na 36, sad je porasla na 36.9
Ovako stoje stvari.
Jučer je mami rečeno da je isključena mišja groznica i bjesnoća.
Ali da sam zaražen sa bakterijom ili virusom životinjskog podrijetla.
Preko ugriza. I da imao sam ubod.
Pauka, muhe, komarca, bilo čega.
Danas meni kaže da se ništa nezna i da će mi danas vaditi krv drugi puta(samo su jednom ujutro) da ju pošalju u Zagreb na ispitivanje jer se sumnja na mišju groznicu.
I da treba vremena.
A daju mi lijek doxicilin, to je antibiotik za liječenje mišje, malarije i sl. uzročnika.
Znači oni mene liječe a neznaju protiv čega.
I dobivam infuzije, dobro glukoza i još nekaj nije strašno.
Ali uzimaju mi svaki dan krv.
Plus, u petak kad sam zaprimljen hitno sam bio i krv mi je odma isla u laboratorij.
Da oni u 21. stoljeću mene muljaju i neznaju jel mišja onda stvarno.
Pa to se sazna na jedan dva i morao bi biti u karanteni onda a nisam.
Ne želim ispast glup ili teoretičar zavjera ali sve mi je to sumnjivo.
Moji nadređeni zovu i pričaju s doktorima(da da da da) meni i mami plasiraju različite informacije, zavlače...
Netko nešto želi sakriti a sve je na mojim leđima.
Ležim tu evo tri dana i nedaju meni vojniku od 24 godine da vidim nalaze.
Pripadnik sam 2. bojne "Gromovi" znači nisam mutavo derište i balavac.
U bolnici sam u Sisku, ovamo su me odvezli moji nadređeni odmah i to odmah na zarazu.
Neznam dal u Petrinji postoji bolnica (tamo radim u vojarni) ali počeo sam kopčati stvari.
Moguće da sam u krivu i da su doktori jednostavno nesposobni i mutavi.
Iskreno ni jedno ni drugo nije dobro po mene.
Danas sam čak stao na noge malo dulje i mogu hodati jer nema vrućine, dođe mi da išćupam iglu od infuzije i pobjegnem.
Neznam više što da radim.
Apetit imam, jedem i pišam redovito, snaga se polako vraća.
Mama mi sutra dolazi(iako su joj doktori rekli da ne treba da imam vojsku i kolege) ali će doći.
I da do danas mi mamu nisu obavijestili nadređeni kaj mi je, tek što sam nadnaredniku rekao da je mama ljuta i u šoku(plakala je) tek su danas nazvali reda radi.
Znači da sam umro ili u nesvjesti mama nebi ni znala, možda bi joj došli na vrata tek tada.
Ovo vam je HR vojska očito, ako ovo preživim neznam što ću ali vjerojatno se razdužiti i odraditi nekako otkazni rok i to je to.
Svaka čast svemu, ja sam imao dobre namjere, dao sam prisegu dok su oni meni dali nogu.
Najgore da nije ni rat ni katastrofa nikakva i to se dešava.
