maverick Ja ti opisat ne mogu koliko je meni Doom 2016 mjuza bitna u toj igri. Da nema te mjuze, meni ta igra ne bi bilo toliko dobra. Nema teoretske šanse. Inače patim jako na mjuzu u igrama, može mi mjuza bit bolesno dobra, a igra užas, i mogu uživat zbog mjuze jer jebiga, efekt tih nota utječe jako na mene. A ovo je metal, i to onaj što vuče iz dubine pakla.
Zato me ubija to što govoriš, ne u smislu da nešto krivo govoriš, nego ne želim jebenu ambijentalnu muziku u igri gdje komadam ruke i noge, i gdje sam 2016. doživio jebeni vrhunac spoja akcija i muzike koja tako savršeno stvara situaciju u kojoj se nalaziš, žestoko i savršeno. Sam Mick govori kako je pažjivo radio mjuzu na jedan drugačiji način i pristup, da se osjećaš u toj situaciji onako kako i treba, to mi je užasno falilo kada sam malo išao istražiti DLC. Jebiga, dosta sam si i spoilao, ali ne jebe me to, nego mi se neće kad sam čuo da neću doživjeti taj Mick-efekt. A za mene, Doom je pola mjuza, možda i više, a onda sve ostalo. Toliko mi je bitna u igri, mogu čak reći da čekao Eternal više radi njegove mjuze nego same igre. Pritom ne mislim da su igre loše, nipošto, ali bez prave mjuze, mene to više ne privlači 🙂
Usporedba bi ti možda bila ok da se ne radi o igri gdje je mjuza pola svega, ako ne i više (meni, jebiga). Party gdje ima neko kog ne volim? Takve situacije jedva čekam.
Ne mislim ništa loše, samo sam malo ogorčen jer su izbacili čovjeka koji je za mene Doom.
