Sinoć završija seriju. Nisam gleda sam pa mi je tribalo malo duže nego inače. I bolje, jer da sam gleda sam dobra je šansa da bi odusta nakon prvih par epizoda.
Jer prvih 5-6 epizoda ima najviše onih tinejdžerskih gluposti i više-manje svi likovi su mi išli na živce. Plus u prvim epizodama je bilo najviše nekakvih pretencioznih i neprirodnih dijaloga. Clay i Hannah su me još najviše iritirali s nekim pametovanjem, znali su me podsjećat na par ljudi iz srednje šta su se uvik držali sa strane, gledali sve ostale svisoka i konstantno srali po svemu. Također je skoro svaki lik nepotrebno dramatizira (u vezi kazeta je postalo razumljivije u kasnijim epizodama). Hannah naravno najviše, uvik je sve preuveličavala i opterećivala se sa sitnicama, ali aj ok, mislim cila priča se vrti oko njenog samubojstva tako da očito nije pretjerano stabilna osoba. Jbg ima takvih ljudi, više me je smetalo šta su i ostali često takvi u ovoj seriji. Previše "this school is a horrible place" komentara, kad su ustvari svi samo superosjetljivi. Ali isto tako prve epizode imaju najveću dozu misterije, šta je jedina stvar koja me vukla dalje.
Tamo oko 6. epizode sam se već navika na likove i priča me uvukla bez obzira na misteriju. U 7. je već stvarno postalo zanimljivo. I dalje se uglavnom radi o nebitnim glupostima, ali počinju se nazirat i ozbiljniji problemi. Onda u 9. epizodi situacija eskalira i napokon dolazimo do teških stvari. Silovanja, smrt, krivnja...stvari za koje koliko-toliko čak i mogu razumit da nekoga gurnu preko ruba. Doduše Hannah i dalje ima svojih histeričnih momenata i sama donosi ekstremno glupe pa i štetne odluke. Pod glupe mislim prvenstveno na njen odlazak na Bryceovu zabavu (lika kojeg je vidila da siluje nekoga) a pod štetne baš to šta je gledala kako joj neko siluje prijateljicu i nije reagirala. Razumim da se usrala i ostala praktički paralizirana, koliko god je to sjebano razumljivo je. Ali i dalje je tu veći krivac nego šta je itko osim Brycea bija njoj.
11. epizoda je za mene uvjerljivo najbolja epizoda serije, s naglaskom na scenu kad se Hannah i Clay napokon spetljaju i rasplet te situacije. Bez obzira na dosta toga šta me smetalo u ostatku serije, taj dio mi je apsolutno savršenstvo i jedno od najupečatljivijih scena iz neke serije. Gluma, muzika, dijalozi, sve je tako perfektno pogođeno. U sceni kad ona zamišlja sebe sretnu s Clayom sam zaboravija na sve šta me živciralo kod njenog lika i samo vidija nekog nesretnog ko sanja o boljem životu. Pisma leži savršeno. Pa onda njeni flashbackovi na ostale likove s kojima je bila i kako se zbog toga uspaničari, također skroz uvjerljivo, ljudski i razumljivo. I onda još vidimo Claya koji se već otprije prezire zbog svoje pasivnosti kako shvaća koliko ih je to oboje ovaj put koštalo, pa krene zamišljat šta je triba reć i napravit i slomi se....nemam riči. Scena iz ovog paragrafa je jedina koja me stvarno rasplakala u seriji, ali baš ono rasplakala, malo je falilo da počnem naglas revat. Neviđeno nešto.
Finale razočaravajuće IMO. Ne znam je li im namjera ostavit toliko stvari nedorečno ili ih nastavit u novoj sezoni, ali nijedno mi iskreno ne odgovara za ovu seriju. Jedna sezona s definiranijim krajem je ono šta je ovde po meni trebalo bit, ali to se nažalost nije dogodilo. Iznenadilo me (ugodno) kako se nisu bojali dosta eksplicitnog prikaza samubojstva, ali bez obzira na to i na dosta realan prikaz njene ravnodušnosti prema okončanju života, jednostavno me iz nekog razloga ta scena nije dirnila koliko sam očekiva da će. Ni približno već spomenutoj sceni iz 11. epizode.
Pretpostavljam da je razlog tome šta većinu vrimena nisam baš suosjeća s Hannom. Da nije ovako prirodno slatka glumica tumačila ulogu, možda bi je smatra i skroz antipatičnom. Jednostavno mislim da je opis koji je nekoliko likova dalo o njoj poprilično točan - drama queen koja traži pozornost. Doduše taj drugi dio je diskutabilan. Jer cilo njeno snimanje kazeta se može sagledat iz puno različitih kutova. Je li stvarno samo tražila pozornost i nakon smrti? Jel se također radilo o nekakvoj osveti ljudima na kazetama? Je li tila upozorit druge na opasnosti neosjetljivog ponašanja? Je li zaustavila Brycea s istinom ili samo Jessici, Alexu i drugim relativno nedužnim ljudima sjebala život?
Nije ni stvar samih kazeta, nego i svega prije šta sam već spomenija. Njene histeričnosti, loših odluka i neprestanog traženja krivaca za sve, očekivanja da svi skontaju neke njene suptilne znakove i da se prelome od brige o njenim osjećajima. S druge strane i je joj se dosta sranja, koliko god malih, nagomilalo. Sranja i osjećaj odbačenosti koji sami po sebi ne bi bili toliko bitni da navrh toga nije došla krivnja zbog Jessice, Jeffa, Claya i roditelja, pa konačno i silovanje u predzadnjoj epizodi. Pa tako da opet njena odluka da si oduzme život nije toliko nerazumljiva, iako je sama kriva za masu toga. Prekompleksna je situacija za jednostavan right/wrong odgovor.
Isto je s drugim likovima. Skoro svi znaju s vremena na vrime nepotrebno bit seronje, ali dobar dio njih ima i svojih problema. Zapravo mi je na kraju serije najviše bilo ža Justina koji je ispočetka parija samo random kreten kad ustvari ima doma teških problema a jedina osoba koja je uvik bila uz njega je to debelo naplatila i osta je sam. I Alexa mi je isto bilo ža, da ga je nešto tako glupavo poput minanja društva i pisanja bezveznog popisa dovelo do tog da se ide ubit od krivnje. Za Brycea sam otpočetka ima osjećaj da je najgori od svih, jednostavno mi je kod njega nešto bilo smrdljivo. Šta je valjda znak stvarno dobro napisanog i odglumljenog lika. A opet mi nekako nije bija najantipatičniji. Isprve je to bija Ryan, ali je pri kraju serija tu titulu nesumnjivo otela Courtney. Zgadila mi se samo tako.
I zadnja stvar o kojoj ne znam šta da mislim je sama poruka serije. Ako gledamo generalno ka da bi se tribali trudit šta bolje ponašat prema drugima, onda ok. Ali u kontekstu ove priče ispada da tribaš nonstop pazit na svačije suptilne hintove i ić ka po jajima sa svima jer nikad ne znaš šta im se dešava u životu i glavi, da ne bi možda bija neki nježni cvjetić kojeg će tvoj random glupi komentar strašno pogodit.
Ali unatoč brojnim stvarima koje su mi smetale, činjenica je da je serija ostavila određeni utisak na mene. Priča i otkrivanje svačije uloge su dobro tempirani, tema i likovi su odrađeni na kompleksan i uglavnom uvjerljiv način (ako prihvatiš da se našla grupa ljudi sklona dramatiziranju, šta i nije toliko nevjerojatno koliko ja nemam puno iskustva iz srednje s takvima), muzika je skroz pogođena i pridonosi atmosferi, overall ton također pogođen, gluma i čitava produkcija su na poprilično visokom nivou, i nekako sam cilo vrime ima osjećaj 90-ih šta je svakako dobra stvar. Šest epizoda od 7 do 12 su stvarno stvarno dobre i ostat će mi u glavi neko vrime.
