Daredevil - pogledana prva sezona toliko hvaljenog Daredevila. Iskreno, cilu prvu polovicu sezona nisam vidija u čemu je stvar. Da, kvalitetno odrađeno, ali dosadno. Ima sam osjećaj da se ništa nije događalo, barem ništa zanimljivo. Onda je krenila osma epizoda i tada sam se zapalija za seriju.
Scene borbe (za kojima i generalno nisam lud) su me razočarale nakon svih hvalospjeva. To je više bija problem ispočetka, dok nisam prilagodija očekivanja. Scena u hodniku za koja je trebala biti najbolja borba meni uvjerljivo najgora. Preduga, preudaljena kamera, preočita koreografija...baš naporno za gledat. Dalje mi se činilo da su ih skratili pa je postalo bolje, mada mi je bilo glupo šta uvik duže traje borba protiv jednog-dva protivnika nego kad je cila grupa naoružanih protivnika. Ali to mi još najmanje bitno.
Šta se likova tiče, Foggy mi je ispočetka bija nevjerojatno iritantan i često neuvjerljiv, na šta sam se isto navika kako je dalje išlo. Karen nezanimljiva skroz (mada me u jednoj sceni ugodno iznenadila), a za Murdocka mi je trebalo dugo da ga ikako doživim (krivim cike/masku koje nosi 90% vremena, nekako se teže povezat s likom kad mu ne vidiš oči). Ali do kraja sam definitivno zavolija lika i glumac mi baš paše.
Wilson Fisk, možda najljudskiji negativac kojeg sam ikad vidija u seriji. Iskreno, teško mi ga je uopće nazvat negativcom jer često nisam bija siguran jesam li na njegovoj strani. Nije mi se baš svidila D'Onofrijeva gluma, ali napisan je odlično. Nije bija lik kojeg sam očekiva, ali onda u zadnjoj epizodi vidimo da tek ima postat pravi Kingpin, tako da je ovo i njegova origin priča koliko i Daredevilova. Kako su ovaj protagonist i antagonist odrađeni, istovremeno toliko slični i različiti, to je stvarno nevjerojatno.
Dijalozi su nolanovski, šta u jednu ruku donosi više odličnih citata, ali u drugu često zvuči dosta neprirodno. Zapravo dosta stvari mi ima nekakav Batman Begins štih, šta nije nikako loša stvar. Uglavnom, seriji IMO treba malo više da te uvuče u priču i likove, ali jednom kad to napravi ne pušta. Radi se o jednoj ozbiljnoj i kvalitetno odrađenoj priči koja po meni nadilazi superherojski žanr.
Osjećam potrebu i da napravim usporedbu s Jessicom Jones. Teško mi je nazvat jednu seriju boljom od druge. JJ me puno ranije uvukla i povezala s likovima, ali do kraja sezone osjećam da je ipak DD obavija bolji posal. Kvaliteta JJ dosta odskače, ide od slabijih prvih epizoda, preko odlične sredine, do razočaravajućeg kraja. I sam ton serije dosta nekonzistentan. DD je dosta uravnoteženiji i kvaliteta samo nastavlja rast, sporo ali sigurno, i dovodi do jako zadovoljavajućeg finala. Ali ipak osjećam da su najbolji trenuci JJ ostavili veći utisak na mene od Daredevilovih vrhunaca. Šta se protagonista tiče, DD pobjeđuje, mada me nijedna serija nije pretjerano oduševila u tom aspektu. Zato negativci jesu. Fisk je uvjerljivije napisan i puno bolje okarakteriziran, ali Kilgrave je jednostavno zanimljiviji, karizmatičniji, više zastrašujuć i bolje odglumljen. Sporedni likovi su u obe serije poprilično dosadni, uz iznimku Wesleya pa ta runda ide Daredevilu. Dijalog...hmm, ovo mi je teško. U JJ mi je prirodniji, dok je u DD pamtljiviji, tako da ne znam. Izjednačeno. Očekiva sam da JJ bude emocionalnija serija s obzirom da se radi o vrsti psihološkog trilera, dok je DD više akcija, ali nije tako. Daredevil pobjeđuje i tom aspektu.
Sveukupno, mislim da dajem malu prednost Daredevilu koji barem ima dobar temelj za još odličnih sezona, dok sa Jessicom Jones to nije slučaj. U svakom slučaju Marvel i Netflix zajedno razvaljuju i ove dvi serije su definitivna preporuka.
