Ljudi ovakve sitnice ne bi ni primjecivali ali kad su navikli samo vrhunske proizvode od Kojima pa se i najmanje zamjerke ucine vecim. Jednostavno ponavljam se po stoti put igra kao igra je vrhunska, kao MGS naslov je ispodprosjecna pa taman sada da se pobunite svi i banujete me do MGS VI
Ocigledno sam ja jedini koji te razumije ovdje, ali sam se suzdrzavao komentarisanja. Nema smisla da ista pisem. Topic vrvi od tehnicke price, a nigdje ni posta o samoj prici i nekih upitnika na sva ta pitanja i intrigantne dogadjaje koji se desavaju u
The Phantom Pain. Medjutim to je i bio cilj, dobiti jos auditorija. Ionako je nemoguce nadmasiti
Metal Gear Solid (PSX, 1998). Meni i dan danas najdraza u serijalu i uopce najdraza igra generalno.
Ruku na srce, ovo je igretina i ja nikada nisam vidio ovoliko detalja na jednom mjestu. Jos sam uvijek frapiran cinjenicom da uopce postoji ovakva igra i uzivam u svakom njenom segmentu, tehnicki, tek sada pri drugom prolazu obzirom da sam prvi put iskljucivo pratio pricu. Igram offline i za mene ne postoje gluposti poput sprjecavanja invazija
Mother Base-a usred igre od strane nekih maloumnika kojima se igra svodi na online mode. Tek se sada malo krecem po bazi i razgledam te raskosne detalje.
Najveca mana u ovoj igri je sto su licnosti izgubile svoju prvobitnu dusu. Imaju novu dusu, ali jedan Big Boss je premocan i karizmatican da bi samo onako sutio. Shvatam ja da mu je i uloga drugacija, te cjelokupna situacija, medjutim fali tu onog Big Bossovog sarkazma i ingenioznih komentara. Prica je totalno zapostavljena naustrb gameplaya, a to se nikako nije smjelo desiti. Neke stvari su mi jako zbrzane.
Naprimjer.
Uvod u bolnici je vrlo detaljan i tragican, a nakon toga susret Ocelota i Big Bossa? Nista. Dramaticnije bi bilo da smo se Voltriz i ja sreli u gradu, nego susret Ocelota i Big Bossa. Nakon toga samo par oskudnih sekvenci kako Ocelot oprema Big Bossa. Ja sam tu ocekivao mnogo vise. Da ne pricam za jos neke druge stvari u toku igre.
Ne dopada mi se autosave. Svaka sitnica i pali se autosave. Za svaku sitnicu se pali radio i sve ti govore. U
Metal Gear Solid-u Campbell jedva da je rekao da postoji sumnjiv zid koji treba razoriti koristeci C4 dok bi u ovom nastavku Ocelot prisao i spolnim organom pokazao taj zid i nacrtao kako uzeti joystick u ruke i sta pritsnuti da se to izvede. Govori kako usmjeriti binoculars. O cemu pricamo. Ruku na srce, ima par scena koje su me ostavile bez teksta i jedino je to spasilo cijelu stvar.
Sto se tice same igre posmatrajuci je sa tehnickog aspekta zasluzuje cistu desetku, nema konkurenciju. Prezentacija, koncept, ideja. Dramaticnost i autenticnost. Sve je perfektno. Medjutim kao okorjeli fan serjala ovoj igri ne dajem deset. Tacka. Meni je prica najbitnija, a nju nisam dobio onako kako sam je zelio da dobijem.
Necu vise da slucajno ne bih spojlao, radije bih da diskutujemo o samoj prici kada vecina zavrsi igru.
