Da ni pomoći sa strane nebi nikad Bloodborne pokrenul. Zapeo odmah kod onog vuka na samom početku. Jebote nisam znal kak ga ubit. Rekoh tada ma koji kurac od igre, stave ti odmah nekog ogromnog vuka a nikakvo oružje nemaš. Onda vidim na yt da golim rukama se boriš.
Nisam nikad igrao prije takve igre i nisam znao kako se igraju. Požalio sam u taj čas i taj bloody borne kaj sam ga uopće išel kupovat. Malo pomalo igra uz silno umiranje i ponavljanje naučila me šablonu.
Svejedno nisam ju nikad završio jer mi je bilo pomalo dosadno i mučno prelazit čitav dio do bossa u katedrali koji me na kraju i ubije pa odustal.
Atmosfera je zaista odlična ali jbg nije to za mene, takve igre.
