Assassin's Creed Unity - igra koja za svaku dobru stvar ima "ali". Prvo ono šta mi se najviše svidilo - sam Pariz. Mislim da je ovo najživlji virtualni grad s kojim sam se susrea. Već sam broj ljudi radi čuda za imerziju, ali i njihova raznovrsnost. Pa i uvjerljivo dizajnirani različiti dijelovi grada i brojni interijeri u koje možeš uć, ma čudo kako grad odiše životom. Međutim, šta se tiče interaktivnosti i respozivnosti, to je na skroz očekivano niskom nivou. Ali ono šta me baš smetalo je šta se teksture svega daljeg od stotinjak metara ne učitavaju i to stvarno uništava doživljaj, pogotovo kad radiš sinkronizaciju i ideš tako visoko. Pretpostavljam da je ovo napravljeno zbog performansa, ali bar na PC imaš postavke pa nekako ne virujem da nije moglo bar na Ultra bit puno bolje. Voice acting i facijalne animacije su dosta dobri i dijalozi su uvjerljivo napisani, ali likovi i priča su jednostavno dosadni, izuzev par kratkih momenata. Kraj nema nikakav build up ni efekt, nisam moga virovat da je samo onako završilo. Sidequestova sam proba desetak, njih vridi odigrat jedino za brže upgrejdanje lika, inače se komodno mogu priskočit jer ne nude ništa zanimljivog. Parkour izgleda fluidno i animacije su vrhunski odrađene, ali pošto samo držiš tipke i ne zahtjeva ni minimum truda ni vještine, vrlo brzo postane monotono. Barem meni. Više sam se drža ulica i gušta upijajući grad. Isto je s borbom. Izgleda dobro ali je poprilično dosadna za igrat.
Slučaj je sa više-manje svakom Ubisoftovom igrom koju sam proša da neke stvari naprave vrhunski, a druge tako polovično i neinspirirano. Šta me živcira i natirat će me da počnem hejtat taj studio jer nije da su im igre kompletno sranje pa da uopće ne obraćam pažnju, nego imaju stvarno dobre ideje i neke elemente i opet na kraju nešto nekako zaseru, šta dovodi do tužno i iritantno propuštenog potencijala. Tako i Unity. Ovaj setting i Pariz koji su napravili su zaslužili bolju igru.
