Svojedobno sam negodoval kad nabavil PS4 jer ga nisu do kraja uspjeli probit da svaka piratska igra šljaka bez frke a i da za to ne pokupiš neki ban kod accounta. Rekoh pa kaj sam na to spal da moram sad kupovat originale a čitav život sam se hranil piratlukom i nije mi bilo na kraj pameti kupovat igre koje ću jednom zaigrat i zaboravit na njih.
Kod piratluka je još bilo i gledanja na što povoljnije da dobim i kad je neka koštala 20 kn, rekoh uuuu skupi su, traži dalje i našel bih za 10 kn ali nije bila sličica od igre ni kutijica pa sam bil razočaran malo ali ajd, bitno da imam cd sa igrom piratskom.
Piratluk se kod mene promjenil što se samo videoigara tiče. Nekako volim imat sad originalnu igru jer se osjećam ko big boss koji konačno ima oriđiđi igru. Box, disk, sličice i ostale gluposti koje stave unutra i žao mi ih čak katkad primat prstima jer ostanu otisci😆. Te igre su mi trofeji i ko oltar, nedodirljiv i nepovrediv. Ne prodajem ih nit ne mjenjam za druge.
Kod glazbe i filmova je obratno, sad skidam samo piratluke ili gledam slušam mjuzu online free. Žao mi je malčec što autori ne zarade na meni niš ali jbg dok je god izvedivo posezal bum za gusarstvom.
