Nije stvar težine već što combatu očajno fali varijacije, tokom same igre ono što vidiš u početnih par sati je kako se boriš i do kraja igre. Da ne spominjemo da se nije maknuo s mrtve točke od 2018, ne samo to nego je i razvodnjen. Prije je bilo i nešto stealtha, bilo je par onih gadeta koje su sve makli i taman bi malo razbilo malo ustajali combat, valjda su zato sad i toliko double downali na ovim ofrljem side sadržaju. Sad se stealth ( koji je drastično umanjen ) sveo da pobacaš one linije mreža poviše njih i samo ih pograbaš od gore sve. A čisti combat je i tako nebitno s kim se borio street, kraven thugovi ili symbioti, uvijek je ista borba.
Kažem temelji su na mjestu jer je borba izuzetno fluidana, responzivno bez ikakvog delaya ili nezgodnog prekida i grdih prelaza animacija, svaki udarac je mesnat i sjedne kako treba. Neosporno je da Insomiac ima talent i mahere za tehnički dio igre i rekao bih da su uz Naughty Dog i Sancta Monicu jedini studio na toj razini.
Međutim za razliku od ovih dvoje su baš potpuno lišeni ikakve kreative i ideja, a i što očekivati od ekipe kojima je portfolio 18 nastavaka Ratcehta.
