Ja sam ti tip igraca koji voli da sve istrazi. Igram polako, ne jurim glavnu misiju, igram sporedne kvestove, otkrivam svet oko mene. Mnogo taktiziram, zavirim pod svaki kamen sto se kaze. Nekada samo stanem pa uzivam u pogledu, muzici, ambijentu.
Cesto ne radim nista nego samo poput putnika prolazim kroz gradove, sume, galaksije, posmatram ljude, zivotinje, prirodu oko sebe. To je bas upecatljivo kada igram A.Cred, posebno ove anticke delove u Egiptu i Grckoj. Oduseve me rekonstrukcije tih drevnih civilizacija. Kako izgleda Aleksandrija danju ili pod punim mesecom, refleksija svetla nad vodom Nila dok plove brodovi, prorociste u Delfima, odeca ljudi, ribarsko selo itd...
Mnogo cenim igre sa pametnom vestackom inteligencijom, gde svi oni sporedni likovi i statisti zaista nesto rade, odnosno zive i rekonstruisu taj momenat koji se prikazuje.
Tako da sve to upijam i onda se igranje rastegne.
