Guardiansi imaju najbolji soundtrack i najbolji team chemistry u nekoj igri ikad. Točka.
Guardiansi su, mimo toga, solidna igra i ništ više. Za Goty materijal mora sve funkcionirati ko ovo prvo, a dosadna borba i prelinearni nivoi su razlozi zašto mi je ovo samo malo više od solidne igre. A nije baš da nisam fan Marvela...
Linearnost je u neku ruku čak i dobrodošla nakon svih open world igara unazad par godina, ali postane dosadno samo prolazit kroz ravne hodnike sa 2 malo odvojena puta, i tak od borbe do borbe koja nije nimalo izazovna (igral na hard). Ista stvar me od muke natjerala ugasit FFXIII i FFVII na pola igre, prokleta pravocrtnost.
Nivoi su prokleto predugi i, ne znam, jednostavno mi dopizdi nakon sat - dva igranja pa ugasim da ne izgorim.
Protivnici su spužve za Starlordove blastere, a skillovi naše ekipe su oke, al realno je dovoljno koristit po 1 od svakog. Na igraču je da odluči dal će koristit ostake radi neke varijacije u borbi, ali realno, ne treba.
Imal sam dosta bugova, propadanja kroz pod, zapinjanje za objekte di ne možeš izać, jedan sa interakcijom za item (zablokira igra kad ga god pokupim na Milanu, mora se restartat)... Kretnje lika i skok su čudni dok se ne navikneš. Nije ni tehnička strana igre baš za past na guzicu.
Malo su svi možda previše nahajpali igru s obzirom na ono prvo navedeno.
Oboje brutalno podižu doživljaj igre, međusobna prepucavanja i fore su urlanje, a soundtrack jebena perverzija, u više navrata pogođen da ne može bolje.
Igra za jednom odigrat definitivno, al da mi je sad baš toliki masterpiece, bome nije.
