Zavrsim 95% igara koje kupim.
Vrlo retko se desi da mi nesto ne legne pa odustanem.
Mad Max mi je bila super zabavna igra ali sam odustao zbog glupe trke koja nije mogla da se preskoci ili smanji nivo tezine, a lose kontrole su doprinele tome.
Ionako ne volim da vozim nista sem konja i motora (ajde ova igra je bila izuzetak zbog okolnog pejsaza) ali izuzetno frustrirajuce iskustvo upravljanja vozilom i meni ogavno trkanje sa satom i odbrojavanje vremena....znači odjebi!
Ako nesto mrzim to je kada sam uslovljen vremenski da nesto uradim.
Steta, bas mi je zao jer sam voleo igru.
Blodborn sam krenuo, odustao pa nastavio nakon 2 godine i onda napokon i zavrsio.
Cesto mi se desava da pustim igru da sazri, a onda mi legne i dam joj sansu.
Imam jos mozda 3-4 igre koje nisam zavrsio i kojima cu dati sansu kasnije kada osetim potrebu za time, odnosno kada budu zrele bas kao voće.
Pazljivo biram sta kupujem i male su šanse da fulam u odabiru.
U suštini bitno je da svako upozna sebe, ljudi se cesto zeznu zbog marketinga, preporuka ili se napale na nesto sto uopšte nije u njihovom fazonu i to tek kasnije skontaju.
Ghost of Tsushima ili The Last of Us Part II su igre koje mi leze.
Zato nema sanse da kupim Sackboy ili Ratchet & Clank pa da su na ne znam kakvom popustu i koliko god da su hvaljene.
Kada je Soni delio besplatno Ratchet & Clank 1 i Journey, obe sam preskocio, nisu me zanimale ni za dzabe.
Ne vidim poentu gomilanja necega sto me ne privlači, a toliko je dobrih igara koje cekaju svoj red.
