Da li ce igra nekome leći u mnogome zavisi od nekih njegovih privatnih afiniteta i osobenosti.
Tu je naravno i stepen obrazovanja, odnosno neka opšta kultura svakog pojedinca.
Ko recimo voli istoriju, fantastiku, srednji vek, magiju bice odusevljen Wicerom, Skyrimom, D.Age serijalom, GOW i sl.
Koga smara istorija tesko ce se poistovetiti sa ovim igrama, ako je ljubitelj sporta ili voli trke, njemu ce Gta biti ispred svih ovih nabrojanih.
Ko se plasi horor igara ili mu ne leze ili ne voli određenu perspektivu, taj nece uzivati u R.Evil igrama.
Ko nema neko predznanje o recimo Divljem Zapadu, ko nije odrastao uz te filmove nece imati strpljenja za RDR niti ce uzivati u istrazivanju otvorenih svetova.
Sta ja preferiram?
Skyrim
Wicer
D.Age
Monster Hunter
Fallout
GOW
HZD
RDR
LOU
Uncharted
A.Creed
Bloodborn
Ne volim trke, gta me ni izbliza tako ne privlači.
Minecraft me ne zanima ni najmanje.
Pucacine fps tipa, posebno multiplejer takođe.
Klinacke igrice tipa skoci , preskoci, linearnost, neka hvala.
Superherojske mi tesko legnu.
Sa Presonom cu se natezati, sa jedne strane to je manga i rpg sto mi se sviđa plus nesto neobicno i drugacije, a sa druge strane ponekad izgleda kao igra za 5 razred osnovne skole.
Sportske sem ponekad pes, ostalo ni pod razno.
Borilačke takođe izuzev MK koji obozavam, ali tu je kraj.
Volim realizam u igrama, da budu kao filmove ili knjige.
Volim da istrazujem, da se borim , levelujem, iznenadim, nerviram, odusevim, uzivam u ambijentu i muzici, svetu koji se otkriva.
Ako nema tog spektra emocija i ako mi se ucini tupava, nerealna, neizazovna onda batalim.
Doom mi je recimo drag i emotivno sam vezan za njega ali nije mi na listi prioriteta.
Spider-man bese zabavan ali precenjen, ovaj novi me stoga ne privlaci koliko bi trebalo.
Sam sebe iznenadih sto Betmenu nisam dao sansu, ali valjda ona jurnjava kolima kida moje zivce plus mehanika slicna Spajdiju.
Shadow of War mi zanimljivo nije legao, iako bi trebao jer volim Gospodara i Hobite, ali onaj odvratni britanski naglasak Orkova, plus Nemezis sistem su mi u tom momentu bili previse.
Far Cry serijal recimo volim, ali nemam zelju da igram sve nego neke određene opet u skladu sa tematikom.
Primal sam voleo i bio mi je intreresantan, a onda i 5 zbog tog religijskog kulta i FBA vs Dosije X momenata, plus lepa priroda.
Zato cu igrati New Dawn, dok mi je ovaj najnoviji ok, ali ne toliko.
Prvo lice obicno hejtujem, izuzetak su upravo F. Cry i Metro kojima to lezi, donekle i RE.
Od novih stvari jako ali jako zelim da igram Hari Potera, odnosno Hogwarts Legacy.
To bas nestrpljivo cekam uz GOW 5.
Mazohista u meni voli i Dark Soluls igre, i one imaju taj istorijsko srednjovekovni kartakter, plus misteriju i horor elemente sto volim.
Ratchet & Clank me ne zanima, to je za klince, nije mi izazovno, ne mogu da se udubim.
Sackboy takođe, koji kurac?
Deathloop me takođe ne privlači, ali zato Project Athia itakako.
Final Fantasy XVI deluje do jaja zanimljivo, isto kao i Pragmata
Immortals Fenyx Rising a jbg, trebalo bi da me vuče, ali izgleda kao Fortinajt verzija AC Odiseje.
Nemam zanrovsku barijeru, ali prica mora da me uvuce, stoga su mi recimo D.Gone i Control sasvim dobra kombinacija, ali recimo Civilizaciju kao kultnu stvar nikada ne bih mogao igrati jer ne volim strategije.
Kao klinac sam obozavao Wolfenstein, ali vec dugo pokusavam da se nateram na igranje nekog od ovih novih.
Tako da imao sam srecu da prilikom odabira ne uzmem lose igre, vecina to nije sem ako se niste zajebali sa CYBER punk verzijom odmah nakon lansiranja.
Mada taj zanr me cini malo depresivnim i imam neki cudan osecaj kada igram ili gledam te futuristicke robotizovane stvari, sem ako to nije 5 element ili Terminator.
E vidite, moram da probam tog Terminatora iako je prvo lice, veliki sam fan.
Gta 6 me tangira ko lanjski sneg, ali zato Elder Scrolls VI... ma jebi se pederboksu!
