Vratio se u ponoć u ZG. Bilo nas se okupilo oko 1000 cca boysa, veliki dio je bio već prije 15 sati tamo, dok smo stigli nešto prije 17 sati u Petrinju. Most za petrinju porušen, išlo se kroz Sisak, u Sisku je stanje bilo kudikamo bolje, no i oni su trebali ljudstva. Petrinja cijelu noć u mraku bila bez struje, pa je sve bilo kudikamo teže pomoć, nego da je dan. Nosila se voda, kruh, brašno i deke ljudima. Na kraju se dio nas odvojio za Glinu i tamo smo prvo morali počistiti cestu za Glinu jer je sva cesta bila zatrpana. Srećom imali smo lopate i snagu i volju. U glini se nosilo krevete za najneusrećenije. Danas se ide opet, makar mnogi apeliraju da je ionako previše ljudi svugdje, pa bi više odmogli nego pomogli, no nastojat će se u ta najmanja sela provjeri šta sve ljudima treba i kako ih zbirnut. Ono što vidite kroz snimke i slike to je apsolutno ništa, jer se na istima vide 6-7 kuća u katastrofalnom stanju, no sve je porušeno. Srećom neki noviji objekti su valjda upotrebljivi, no tim ljudima je zaista sada svaka kuna bitna, tako da budite čovjek i odvojite koliko možete. Pa makar robu, odjeću ili simboličnih 10 kn ako baš ništa nemate. Psiha mi je bila grozna, jer sam se pripremio i vidjet i mrtve i one na samrti, no koliko sam shvatio dok smo mi došli, već je velika većina spašena. Danas su još neke našli koji su zatrpani, no u onom kaosu mraka je stvarno ne moguće da se sve napravi šta bi trebalo. U Petrinji i Sisku te Topuskom imam jako dobre prijatelje i na sreću svi su živi, no objekti su im sravnati sa zemljom.
