Od pitanja ima li smisla praviti kolekciju za konzolu došlo se do toga ko ima kuću ko ima stan ko je postanar imaš li auto jesi dobio što od roditelja ili si sam kupio...
Može se čak i priča sastaviti, od rođenja bio sam zlostavljan od roditelja pa sam rano sam pobjegao od kuće. Odma sam krenuo sa cigarama i blagim narkoticima, kako je život išao dalje a praktički sam beskučnik nisam mogao platiti neko veče školovanje pa sad radim usrani posao koji je loše plačen i sad sam u kreditu do kraja života jer sam uzeo neki stančić da nisam više na ulici, auto ne vozim jer nema love za njega ali cigareta se ne želim odreći niti pive isprid dučana, i sad ja neznam bili mi bilo pametno kupovati igrice (ne igre) za konzolu....
Ko puši nek stavi na papir koliko ode misečno love na to, pa pogledajte koliko su cijena u kafičima odletile u nebesa par ljudi i tura nije ispod 100kn, tek kad je korona došla skužio san koliko se može bez kafica i kava. Ljudi ako vas raduje kupnja igri onda kupite sebi koju igru i to je to
