Stvar je u omjeru. Ne komentiram samo da bih nekome pokvario seriju, neka svatko voli što hoće, neću sigurno pljuvat nečiji ukus, ali je aktualno, zadnje sam to pogledao i moram iskomentirat svoje viđenje.
Da, bilo je naivnosti i u prve dvije, da bilo je sladunjavih telenovela trenutaka isto, ali ne u toj dozi. To su pojačali otkako su se na instagramu nakon prve pljačke pojavili pollovi, odgovori na ova 4 pitanja i saznaj jesi li Tokyo ili Nairobi. Postoje baš jednostavni testovi da se skuži razlika, a jedan od njih je gun test. Pogledajte 3. i 4. sezonu i 1. i 2., pa prebrojite koliko puta su članovi bande uperili jedan u drugoga pištolj. U 3. i 4. sezoni je to 10 puta više valjda. Gubi se svaka razina napetosti, gubi se character development jer provodiš likove kroz iste emocionalne situacije, mislim Sierrina priča je skoro pa ista kao od Lisbon. Ne smetaju mi sapunice, bog zna da sam pogledao 1000 epizoda Strasti s Tabithom i Timmyem, svaki žanr može isporučiti nešto. Casa de Papel je nažalost meni prestala isporučivati i emocije i napetost i interes, pritom smanjivši realnost akcijskih scena koje su već do tada bile bizarne u nekim trenucima.
