Kao veliki sladoledofil, odlučio sam danas probati Maximo (čokolada, nougat, vanilija). Malo je reći da je sladoled teško smeće.
Što se omjera kvalitete i cijene tiče, tu ne mogu komentirati iz dva razloga: prvo, nisam ga ja kupio pa ne znam koja je cijena, i drugo, taj sladoled nema kvalitetu.
Prvo, na samom vrhu je onak ''pokrov'' od čokolade i lješnjaka koji je tako nepotreban i očajno napravljen te je, kao što je to normalno kod modernih svadbenih torti, u raspadnom stanju i treba dobro paziti da nam pri prvom grizu ne bi palo na pod... što nije mala stvar jer taj dio čini dobrih 1/8 sladoleda. Onda zaroniš u sladoled i skužiš da je sasvim OK... u početku. Što dalje ideš to postaje sve gore i gore jer, iz nekog razloga, ona vanilija polako poprima okus smrznutog jogurta što je, složit ćete se, uz maslac od kikirikija nešto najodvratnije što postoji.
Da mukama nije kraj govori podatak da taj okus ostane u ustima još narednih 15 minuta i domaća brlja je vjerojatno jedini lijek i način da se taj odvratan okus ispere, ali domaću brlju baš i ne nosim sa sobom kad idem u grad.
Užasno iskustvo.
