Meni i dalje nije nešto osobito drag, ali mora mu se odati respect, čovjek živi za nogomet i uspjehe i meni je sinoć jednostavno bilo žao vidjeti one suze prilikom izlaska, a bodrenje, ohrabrivanje i izigravanje trenera u produžetku mu je za naklon.
Što se tiče samog osvajanja naslova, nije da sam nešto oduševljen Portugalom, ali nije ni da je na prvenstvu bilo neke ekipe koja je odskočila kvalitetom.
Mi smo zaustavljeni prerano, Španjolska podbacila, Švabi nisu previše impresionirali, Talijani su bili oke, ali eto, a Francuzi su previše ovisili o inspiraciji pojedinaca ,a da im bi daval neki epitet "zasluženosti osvajanja".
Da je Portugal završio u drugom dijelu ždrijeba, vjerojatno ih sad nebi gledali ko prvake, al to je već u sferi "što bi bilo kad bi bilo", a u to se nikad ne volim upuštat.
Ono što bode oči je da su do osvajanja prvenstva došli sa 6 remija u regularnom dijelu što mi nikako ne leži, ali ako smo progutali onu Grčku tragediju, progutat ćemo i ovo, nije da mi znači nešto u životu.
Ali i dalje mi je ono, you fucking kidding me :)
Nisam baš ni oduševljen kad čitan o "čvrstoj Portugalskoj obrani", jer su dosta puta i jednostavno imali sreće.
Samo sinoć, recimo, su Griezmanov udarac glavom i Gignacova stativa morale uć, tu nije bilo nikakve obrane, nego kiksevi na max, a imali su i Rui Patricia koji je spašaval kad je "čvrsta" obrana zasrala.
Ne negiram im kvalitetu i čvrstu igru, ali daleko je to od neke obrane koja bi oduševila, bar mene.
Nisu ni Island i Wales nešto spasili prvenstvo, više se radi o simpatičnim ekipama koje su, istina, trudom i zalaganjem došle do kud su došle, al nije da se radi o ultra kvalitetnim ekipama koje će na svakom takvom turniru odskočit.
Simpatični su jer su "novi" i jer se, eto, poklopilo da dođu dalje nego neki drugi za koje se to očekivalo.
Možda se i varam, dapače, rado bih da se varam i želio bi da narednih godina oni i još neke repke iskoče što više.
Sve skupa mi je bilo prosječno prvenstvo, par dobrih tekmi, ali ništa specijalno.
Puno više ekipa igra ziheraški i na pobjedu / prolaz, što je i posve razumljivo s obzirom na uloge, ali zbog toga često dobijemo negledljive tekme.
Jbga, ja volim gledati napadačke i otvorene ekipe, ne taktička nadmudrivanja i branjenje, i zato ću uvijek sa guštom pogledat tekme Barce, Borussie ili Arsenala, a ne taktička nadmudrivanja trenera tipa, koji će zbuksat više igrača u 30 metara.
