Skyrim je cista magija. Igra ima neverovatnu atmosferu, gotovo neponovljivu, koja vas uvuce u svoj svet i ne pusta. Osecaj kao centrifuga u ves masini.
Ne znate kuda ste dosli i kuda ste posli.
Taman krenes jedno, otkrijes 10000 drugih stvari.
Lora, odnosno mitologija igre je zarazna, razlicite frakcije, rase, build mogucnosti sve to je neverovatno.
Vrhunac ezoterije jeste muzika.
Ta čarobna muzika koja vas konstantno prati tokom igranja.
Nekad je epska, ponekad tiha i gotovo hipnotisuce relaksira
To nisam video nikada vise, jedino je Witcher tu donekle ispratio ali u drugacijem formatu.
Skyrim pruza jedno neponovljivo iskustvo, kao ono prvo iskustvo u nekoj zivotnoj situaciji.
Ono koje se ne zaboravlja i zaista Skyrim se ne zaboravlja ni godinama nakon igranja.
Cak i danas znam mapu napamet i vecinu kvestova, cak i onih sporednih.
Poseban je sa sve tim sitnim nesavrsenostima i bugovima po kojima jeste čuven.
Trenutno sam na 250 sati u Oblivionu.
Oblivion je sjajan, ali nije Skyrim.
Nedostaje mu te…..hipnoze i misticnosti
Skyrim je poput ostrva na okeanu obavijenog maglom koje se pojavljuje u noci punog meseca
Redak fenomen koji se iskusi jednom i zivotu i potpuno te uhvati nespremnog.
Onda te sazvace i proguta i vise nikada nista nije isto.
Igraci mu se vracaju jer nudi iznova i iznova nova iskustva, nove perspektive, novu euforiju iako je svet poznat i istrazen.
To mu daje specificnu dimenziju, jer ima igara koje progutaju citave sate i zivote ljudi, ali njihova repriza gubi čaroliju.
Kod Skyrima ne gubi se nista.
On tinja poput žara na vatri i onda se samo rasplamsa u šumski požar.
Veliki sam fan Elder Scrolls univezuma i iako je tu ESO i sada popularni remaster Oblivona, Skyrim je i dalje alfa predator, T-Rex medju rpg igrama i ne samo njima.
Primeticete da kada god nesto novo izadje, da se to navodi kao mix Skyrima.
On je pocetna referenca za sve.
Kada budem zavrsio i platinirao Oblivion, navescu razloge zbog kojih Oblivion nema takvu tezinu, iako je u pitanju apsolutno fantasticna igra koju obozavam.
