Nije moj text, prenosim:
⤵️ ⤵️ ⤵️
U PlayStation zajednici često se može primijetiti kontrastno ponašanje: s jedne strane fanovi kukaju zbog cijena igara, servisa i nedostatka popusta, a s druge troše ozbiljan novac na kolekcionarska i limited izdanja. Evo nekoliko razloga zašto dolazi do toga:
1. Strast prema brendu i kolekcionarstvu
PlayStation fanovi često imaju emotivnu vezu s brendom. Kad se pojavi limited edition PS5 ili neka ekskluziva poput „The Last of Us“ ili „Final Fantasy VII Rebirth“ sa figuricom i steelbookom, ta kolekcionarska vrijednost prevagne nad racionalnim razmišljanjem o cijeni.
2. Kukanje kao dio "gaming kulture"
Gamerske zajednice su glasne i navikle da sve javno komentarišu — bilo da se radi o cenama, mikrotransakcijama, ili ekskluzivama. Kukanje je često više ventilacija frustracije nego stvarna namera da se bojkotuje nešto. Isti ljudi koji kritikuju često su prvi u redu za preorder.
3. Percepcija vrednosti
Mnogi gledaju standardne igre (pogotovo digitalne) kao nešto što brzo gubi vrijednost, dok fizičko limited edition izdanje, sa artbookom, figuricom i slično, percipiraju kao "investiciju" ili čak prestiž u kolekciji.
4. FOMO – strah od propuštanja
Limited izdanja su često u ograničenim količinama i brzo nestanu. Ljudi se plaše da će propustiti nešto što kasnije ne mogu lako nabaviti. S druge strane, digitalni popusti dolaze i prolaze pa se stalno očekuje da će igra "uskoro" biti jeftinija.
5. Zamjena za lošu vrednost PS Plus ponude
Mnogi nisu zadovoljni sa PS Plus Extra i Premium ponudom, pa se osjećaju "zakinuto" u poređenju s Game Pass-om. Kao rezultat, traže više popusta ili se okreću fizičkim izdanjima koja barem donose nešto konkretno.
Ukratko: fanovi su emotivno vezani, često ne dosljedni, i u kontradiktornom odnosu između želje za uštedom i potrebe za prestižem ili nostalgijom. Zato može izgledati paradoksalno ali zapravo je klasično ponašanje potrošača u kulturi zabave.
