Tuhy Mislim da smo sve rekli kad se sve sumira bez pretjerivanja. Pretjerivanje zna proizać iz frustracije, a ova igra ih baš vadi van. Meni je Ryu čudo, gameplay s njim mi je totalno legao, i čak mi njegovi chapteri nisu bili toliki smor koliko sam mislio da će biti. Tip je mega mudonja, ne mora riječ izgovorit i sve je rekao.
Mene ubilo mnoštvo tračnica, letenja, long-distance enemyja, oni exploding bastards… I loši boss fajtovi. Prvi boss super, svi human boss fajtovi su mi prejebeni, a sve ovo s beštijama većima od nas 10 puta mi je baš bezveze. I još mi reusa baš te koji su me najviše živcirali, ali Ryu kad komada, stari moj pa to frca. Kakav lik, baš mi je dobar.
Meni ne smeta da fan kaže da uživa, jer combat stvarno ima sve. Iako, nije da je sad to nešto neviđeno. S druge strane, volim imat dobre druge segmente igre, jer sad da idem opet igrat, meni osobno combat nije toliko napet da sve ponavljam, a kad se sjetim što me sve frustriralo, nema šanse da igrat opet. Dvicu bi komotno mogao treći put odigrat, od početka mi krene super, atmosfera i sve mi je baš vrh. Ovdje ganjam metalne fasade i dosta ponavljanja uz stvarno dosadne i repetativne challenge. Šteta, imali su toliko vremena da se posvete minusima, ali nisu.
