Ja fino lagano doma postavljam stiropor izolaciju ispod balkona i ucim malo radit s pjenom. Vec 3 godine svaki suncan dan ja odem van nesto po dvoristu napraviti ili nauciti. Naravno, koliko stignem od ostalih zivotnih obaveza.
Slazem si backup plan, posao koji radim sve me manje veseli, sve vise se prompta i ganja neka brzina, svi samo nekud jure i guraju i sve postaje nekvalitetnije, potpuno se gubi human touch i po meni idemo unazad jer ljudi ne znaju gdje je granica, sve zivo je chat gpt. Meni je najbolji dio posla bio sjest i naucit nesto novo, osmislit arhitekturu za projekt, poslozit repo… sad de fakto to sve mozes dobit na pladnju i iako i dalje moram ja odlucit hoce tako biti, mene to totalno demotivira. Nisam nikad naisao na problem koji nisam rijesio, volio sam taj dio kopanja i slaganja.
Tako da, nema zime, idemo dalje, nema bediranja i depresije.
