Picek problem je kaj volim jako puno žanrova.
Ali ako pričam o počecima, najveća ljubav na PC-u su bile strategije i point and click avanture. Dobro, još prije toga su bile one blesave arkade na komodorcu, dok nisu i tamo počele dolaziti kompleksnije igre.
Onda me kupio prvi Diablo i tako sam krenuo prema RPG-ovima kasnije koji su mi postali omiljeni žanr do danas. Naravno, strategije su se i dalje držale.
Ono što si rekao za horror je nažalost istina. Obožavam ih, s filmovima nemam nikakvih problema, ali kako su igre imerzivnije, strzam se svako malo. Dead Space mi je bio možda najbolje horror iskustvo koje me trzalo, ali sam ga svejedno završio bez problema.
Bio je tu i MUD na faksu, a onda i ovisnost o MMORPG igrama. To je fakat posebno iskustvo. Možda zato volim i Destiny dan danas.
Kroz godine sam igrao i dosta vožnji, ali ne volim realistične vožnje. Arkadnih stil Need for Speeda ili jos bolje one s pucanjem, razbijanjem, loopinzima, to mi je super. I motori (valjda zato kaj i sam jako želim motor).
Volio sam i tabačine, ali opet ne sve. Tekken I Street Fighter su mi preobični, puno više sam volio SoulCalibur i Mortal Kombat.
Najmanje dodira iskreno sam imao sa JRPG igrama.
A danas kad gledam, i dalje volim sve što sam tu naveo, samo kaj ne stignem. Svako malo promijenim neki žanr. Lako se navučem na Diablo, COD ili Destiny, sve nešto što moraš igrati non stop, i onda svi ostali dragulji pate zbog toga, jer ovo uzme svoj vrijeme.
Mislim doduše da mi trenutno paše filmičnost koju nude neke Sony igre, jer ako danas moram birati, bitnija mi je priča i imerzija u svijet, nego arkadni elementi. Vjerojatno mi je zato the last of us valjda broj jedan ikad (uz nier).
I ne, ne smatram da je ovo dječji hobby ili da nisam normalan.
