90e imaju najbolju godinu možda u 94. godini, ali 70e su moj pick. Previše toga za izabrati.
50e su mi isto dosta jake, uz navedene 90e isto.
Najgori pick što se tiče tih nekih oscar worthy filmova su bez premca 80e, AAAALIIIIII nude najviše zabavnih akcijskih filmova. Die Hard, Robocop, Terminator, Predator, Commandos, Rambo, Lethal Weapon, Aliens, Top Gun, Mad Max 2, Beverly Hills Cop, Big Trouble in Little China, Escape From L.A., Conan, 3 INDIANA JONESA !!!!, najbolji Star Wars, Red Dawn, 48 Hours, Highlander, Scarface.
EDIT: LOL tek sad vidim da je bila anketa a da sam ja nabrajao sve filmove ovdje.
Bilo je i puno zabavnih filmova tada u obliku Bubimira, Gremlina, Who Framed Roger Rabbit, Back to the Future, Ghostbusters, E.T., Blues Brothers, Trading Places.
Sve u svemu, dok su tamo po nagradama prošarani nekakvi Ordinary People, Out of Africa i slično, blockbusterski je dekada 80ih oblikovala buduću filmsku industriju i gotovo sve od napisanoga danas ima kultni status.
Inače mislim da 2010s nisu toliko loše. Recimo startale su jako sa King's Speech, Black Swan, 127 Hours, The Social Network, True Grit, Toy Story 3, The Fighter, Shutter Island, Town, Blue Valentine; onda je došla nešto slabija 2011. i 2012. u kojoj bi ajde izvukao Djanga, Beasts of the Southern Wild, Drive, Moonrise Kingdom, Atlas Oblaka i ajde začetak superhero žanra kako spada napokon što se blockbustera tiče. Onda je opet došla jaka 2013. i 2014. sa filmovima kao što su 12 Years a Slave, Wolf of Wall street, Dallas Buyers Club, Her, Rush, Inside Llewyn Davies, Nebraska, Birdman, Grand Budapest, Whiplash, Blue Jasmine, Nightcrawler.
Prošla godina je bila ok, ali iskreno lagano su mi isparili već i Big Short, i Bridge of Spies, i Brooklyn, i Carol, pa i Revenant. Više pamtim godinu po Inside Outu, zabavnom Martianu, iznenađujuće kvalitetnom Creedu. Za Spotlight neznam što reći, kada sam ga pogledao mi je bio genijalan i bio sam iznimno zadovoljan što je osvojio za najbolji film i što su cijelu tu priču prikazali bez ikakvih rukavica, no s druge strane neznam da li bih ga pogledao opet. Nekako mi je kao neki sjajni novinarski članak, što je i bio, znaš da je važna priča, da te tada šokirala i zaintrigirala, ali sada ju znaš i ne vidiš smisao u ponovnom čitanju.
