Ah, ta zlatna vremena.
Odakle poceti? 😁
Iz danasnje pespektive gotovo mi je bizarno da smo mi kao klinci, liseni interneta, mobilnih telefona, bili ovako dobro organizovani i informisani.
Ali uvek se znalo sta je dobro, novo i kod koga moze da se nadje.
Ja sam peglao u pocetku Segu.
Sto onu laznu sa pijace, sto originalnu, kum mi je drzao sega klub u svojoj kuci sa 3 konzole 😄
Sega je bila ozbiljna stvar.
Bili su to izostanci iz skole, cuvanje para od uzine, mada srecom sam bio privilegovan kada je barem sega bila u pitanju. Jedino sto je kod kuma uvek bila guzva.
Nitendo redje, ali tu i tamo neki prijatelj uspevao je da je dobije, pa su to bili kucni maratoni.
Nekako tada nije bilo bitno kojoj strani se priklanjas.
Igralo se sve i bilo je bitno samo da dodjes do neke konzole.
Ili da nabavis kablovsku tv 😄
Pa cak i onaj Rambo, 300 u 1 i sl...
Te lazne su imale svoje cari, posle sam skapirao da je to bio u stvari hakovani Nitendo 😆
E onda krecu glasine u skoli.
Nesto se pojavilo, necija tetka iz Beca nekom je nesto poslala.
Nemamo mi pojma sta, ali spijunske veze dojavljuju nesto ozbiljno dobro.
Pa kao Ameri izbacili neko cudo, pa onda nisu oni nego Japanci.
Vecina tada moguce nije ni kontala odakle je Sony.
I tako idu te glasine i to lozenje.
Problem je sto niko nista nije video.
Iskreno ne secam se sada nekih reklama na tv-u.
Za Segu i Nitendo sam vidjao, Gameboy takodje.
Moguce da je bilo nesto za Playstation ali na nekom kablovskom kanalu ili se tu i tamo pojavio u nekoj nagradnoj igri.
Nije bilo sada neke marketinske kampanje.
Ili bar ja kao klinac nisam na to obracao paznju, uglavnom sam jurio loptu.
I kad smo kod lopte. Vreli letnji dan, ja kod babe na selu. Odlazim do mog rodjaka, derem se kao retard ispred kapije jer zvono nema, vrata uvek zakljucana.
Njegova baba dere se na mene i kaze da je Nebojsa u nekom klubu i da igra nesto.
U prvi mah mislim seronja otisao bez mene na utakmicu, kad ona dobaci kako je neki tamo komsija kod sebe u kuci otvorio neku trgovinu i svi tamo nesto igraju.
Za jednu babu, bila je solidno obavestena, mada selo je to 😄
I momenat koji nikad necu zaboraviti.
Ulazim ja u "radnju" koja zapravo jeste velika porodicna kuca, ciji je donji sprat pretvoren u prodavnicu i tu se nalazila velika prostorija sa terasom.
Sa desne strane guzva, svi se guraju, prolazim kroz hodnik i bam vrata se otvaraju, dva tv-a za tadasnje standarde poprilicno velika i dve sive kutije na stalku pored njih.
Bacam pogled, prva scena neka riba u vojnoj uniformi hoda sa pistoljem u rukama
Hoda jbt ne skace, ne ide pravolinijski.
Vidim joj celu figuru. Ej jbt kao prava osoba, kao film da gledas.
Kuca ludilo velika, neki hodnici, izgleda bolesno realisticno.
Prolazi pored prozora, staklo se lomi, dva kera je napadaju, krv, ona puca, lik koji igra vristi, svi vriste i mlate rukama, kao boks mec.
Ja u soku, otvorio usta i zinuo, faca kao upecani šaran.
Reko sta je ovo leb te jebo, kad neko dobacuje to ti je Soni.
Kad su ubacili fifu trebalo mi je vode i secera.
I to vam je bio moj prvi direkt i kontakt sa Soni kecom. Taj rodjak je uvek imao para, njegovi obradjivali zemlju i kad god dodjem kod njega, uvek neki noviteti.
Znam samo da je nakon toga u razmaku od 3-4 meseca dobio na poklon konzolu.
To bese ona velika, debela.
Svaki vikend sam kod njega peglao.
Najvise ove stvari:
Pa onda fifa i naravno neke od borilackih, da li mk ili nesto drugo sada nisam siguran.
E da, meni posebno draga igra
Na kraju znao sam da je era Sege i Nitenda gotova.
Bio je to kao udar meteora koji je zbrisao dinosarose.
Pre Sonija igralo se sve, nakon tog letnjeg dana kada sam prvi put video Plystation 1, sve se nepovratno promenilo.
I to ne samo kod mene, nego i kod svih ostalih.
Sok broj dva, je be na memorijska kartica!!!!!!
To je bilo to, kraj price, novo doba, Francuska revolucija.
Brat i ja skupili smo pare i pred novu godinu msm 2000. uzeli smo onu malu, slim verziju.
I danas radi.
Prva igra msm da bese Medal of Honor, a Fifa i MK su se najvise peglali.
Ne znam samo sto nismo uzeli dvojku koja je nedugo potom izasla, ali kontam da nam je bila skupa.
Ah uspomene, hvala ti Soni, hvala za sve 😆😆
