Udaljena samo jedan stol i možda tek jedan metar od mene, bila je ta jedna lijepo obučena cura maloprije na terasi kafića na kojoj sam nesmetano čitao novine sa suncem i espressom, a koja je u svom polu-ležernom izlaganju svom dečku (pretpostavljam) u svakoj (ili svakoj trećoj (prije u svakoj trećoj; iako je izgledalo kao u svakoj)) rečenici koristila termin -- kontekst.
Kad je po 56. ili 68. put iskoristila riječ kontekst . . . nasmijao sam se toliko jako da su mi se novine u ruci zatresle toliko jako da mi je, inače prilično jaki espresso, izgledao prilično mlako. Okrenula se prema meni, a ja sam samo podignuo novine preko obrva.
Potom im je došao neki prijatelj, a kad je, pomalo surealno, započela novu rečenicu sa: "U tom kontekstu . . .", naručio sam još jedan espresso, ekspresno sam ga nagnuo i s kofeinski drhtavim rukama sam odšetao iz kafića prije nego što bi se ista ta lijepo obučena djevojka neminovno okrenula još jednom prema meni i panično mi rekla da: "Izgasim konzolu. Odmah."
