Bravo za temu!
Uf, svasta sam igrao, tako da imam različitih iskustava, ali neki od ovih bosova su stvarno ostali bas urezani u memoriju.
Da krenem od Wičera
Ko bi rekao da jedna zaba moze da bude ovako naporna, e pa moze.
Moguce da sam je malo i potcenio, no svejedno ovde sam se mucio vise od ocekivanog.
Da odam priznanje jos jednoj zivotinji, korona šišmiš ptici po imenu GORGARA iz sw-a, ako igrate na vecoj tezini moze biti vrlo zajebana.
Zatim dolazim do jednog od najdrazih i najneobicnijih bosova u ovoj igri, ali i generalno.
Odlicno dizajniran, mracan, jeziv i mnogo nezgodan. Onako bas iritantno nezgodan.
Caretaker
I tu stizemo do bosa za kojeg definitivno nisam bio spreman, niti sam ocekivao ovakvu patnju. Kada kazem patnju mislim bas to, jer su me danima nakon toga bolele ruke, odnosno oni jastučići ispod palčeva (batak)
Dakle, sve mu po spisku nabijem, ovo je trajalo toliko dugo da sam pomislio kako nema kraja.
Nikada nisam bio ovoliko iscrpljen nakon neke borbe.
Olgierd Von Everec
Bilo je tu još par bosova vrednih pomena, ali ova trojica su bas upecatljivi.
AC Odyssey je jedna fantasticna igra sa ubedljivo najtezim i najzahtevnijim protivnicima u citavoj fransizi.
Uveli su sjajnu novinu sa legendarnim zivotinjama i onim mitskim bicima.
Valhala je vrlo lose iskoprala ono prvo, jer su tamo borbe sa legendarnim zverima izuzev polarnog međeda bile vrlo lake i nedovoljno mastovite.
Ali ovde, au ljudi ovde je bilo pakleno.
Najpre ona 2 jebena vepra, prvog cu preskociti jer je iako tezak nekako savladiv kada se provali fora u pecini, ali drugi, onaj otrovni što prdi.
Znači koliko mi je bio komican zbog tog prdeza, toliko mi se smucio da sam hteo da polomim dzojstik.
Na kraju ga nisam ni ubio, nego su to plaćenici obavili za mene.
Vodio sam se onom rimskom "zavadi pa vladaj"
Hvala ti Cezare brate!
Meduza i Minotaur su vredni pomena, ali ni blizu kao ova dve dlakave muske svinje (usput,srecan dan muskaraca)
Ah lala la, evo me kod Blodborna.
Sta reci, a ne zaplakati 😃
Genijalna igra koju sam prvo hejtovao, cd vratio u prodavnicu i nisam je igrao 2 godine.
Ali nisam je zaboravio, ni ona mene, i onda smo zaplesali.
To bese ples...pakleni.
Blodborn je specifican jer svako reaguje drugacije, dakle ovo su oni moji problematicni.
Rom, generalno mrzim pauke/ove, a ovog sam bas mrzeo.
U pocetku je delovao miroljubivo, nije me dirao, ne bih ni ja njega da me muka nije naterala.
A izgledao je nekako glupavo, ko neki pijani paor iz Balaševićevog stiha, koji se vraca iz svaleracije ranom zorom.
Zapravo sam mislio da ce biti lako, tako je i krenulo, a onda ne znam sta se desilo?
Ne mogu ni danas da objasnim zasto sam se toliko mucio sa ovom bubetinom?
E, ako mi je zao nekog bossa u ovoj igri, onda je to ova budaletina po imenu Micolash, Host of the Nightmare.
To je bio definitivno jedan od najcudnijih okrsaja koje sam ikada imao, bas taj izraz "čudan"
Nije toliko tezak koliko je frustrirajuci, ganjajuci se sa njime po onim lavirintima, ali barem nije bio dosadan.
Ok, sada ide tezi deo.
Blood-starved Beast je lično moj najgori protivnik.
Zbog ovog bossa mnogi su odustajali od Bloodborna i potpuno ih razumem.
Odvratna, odvratna kalastura koju sam ubio i odmah umro sekundu posle nje, taman da mi iskoci trofej i da se nikada vise ne vratim u ovu pripizdinu od arene u kojoj je obitavala.
Kada sam bio full nabildovan i na steroidima ponovio sam igru, i znate šta? Ubila me je ko najveću picku.
Tada sam odustao od 2 prelaska.
Barem do nekih srecnijih vremena.
Kamenjarka gore sigurno nije najteza prepreka, ali mi nije legla.
Ali zato sa druge strane ovaj direktor gerontologije i lazni penzioner je vec nesto potpuno drugo.
Srecom pa je ovo bio sam kraj igre i vec sam imao iskustvo sa bratom mu po stilu, pa sam se izborio nekako.
Dobro me je testirao, onako junački.
Veliki otvoren prostor mi je olaksao stvari.
Na kraju sve suprotno, skucen prostor, borba na krovu i ludak jedan potpuni.
Brz, nenormalno brz, agresivan, napooooooran, bezobrazan, iritantan, uporan.
Znam da sam se zbog njega dopingovao i levelovao, ubijao iznova i iznova one pocetne nesrecnike sa vilama, samo da povecam staminu, jer bez brzine i okretnosti ovde kao i sa Germanom, nemate sta da trazite.
Martyr Logarius
DLC nisam igrao, priznajem nemam zivaca i snage.
I najsveziji boss koji me je jahao dobra dva dana.
Kraljica kucketina iz Valhale.
Dok sam prvih 8 sredio neocekivano lako, sa Sigrun to je bio poseban dozivljaj.
Sad razumem zasto je Kratos ćelav, prevelik je to stres.
Kako sam se osecao nakon ovog fajta? Kao posle seksa, samo što nisam bio siguran da li sam jebo ili su me jebali
