Reka sam, zadnji akt. Cili CGI spektakl, iako odlično snimljen, mi je u jednom trenu ipak posta malo previše, ono bezumno šaketanje. Ali svejedno, svidija mi se njegov ozbiljniji pristup a da ne govorim o njegovim vizualima u kombinaciji sa Zimmerovom muzikom. I baš me zanimalo di sve to ide. Sad me zaboli jedna stvar, pogotovo kad nema više Cavilla ni Afflecka. Naravno da ću ić pogledat svaki film u kino kad dođe, ali hype mi je realno nula.
I sad odjednom imam potrebu ić pogledat po tisućiti put scenu Supermanovog prvog leta u MoS. Mmm.
