Platiniro.
Jako, jako lijepa igra. Možda prva igra koja je dostojna suprotstaviti se Witcheru 3 po ljepoti. (Konzolaška igra sa poštenom graifkom??? Grijeh!) Svako malo bi upalio Photo Mode i okinio koju čisto sebi za dušu. Stavit ću neke u onaj drugi skrinšot thread kad ih prebacim.
Moram priznat da sam bio jako skeptičan kad sam krenuo jer sam vidio sve one tipične "open world" pizdarije kako mi se prostiru preda mnom u tutorial satima i prva pomisao je bila "oh ne nije valjda Ubisoft špranca", ali ajde, ipak se ispostavi da nije promašeno. Je, tallnecks su samo tornjevi, da, ali to je otprilike to šta se usporedbi tiče. Stvari za skupljati naveliko i to mi je osobni fetiš. (Srce mi zatreperi na svaki nasumični log koji pronađem okolo, to se valjda samo meni događa.)
Možda najbolje sređeni dio igre su resursi, tj. totalno bezbolno skupljanje i kraftanje stvari. Činjenica da ne tribaš uopće ulazit u inventar da napraviš municiju, dapače, da se očekuje da na brzinu složiš koju strelicu-dvi u žaru borbe, bitno mijenja stvari. Dok god prolaziš igru i otključavaš nova oružja, novu municiju, pa otkrivaš i nove robote i nova mjesta, sve je jako lijepo i jako divno jer uvijek ima nešto novo, neki novi twist na mehanike koje si već naučio. Stvarno imaš dojam da si postao bolji lovac kad srušiš jednog robotskog dinosaura nakon onih početnih robotskih jelena i ptičica. Prva igra u kojoj sam redovito koristio trapule i šuljanje i direktnu borbu podjednako. Možda je to jer sam igrao na very hard, ali izazova ima poprilično. Čini mi se slična situacija kao i sa Last of Us, ako igraš na normal nije to to...
Override kao mehanika nije OP što me isto ugodno iznenadilo. Pomaže, ali nikad toliko da nemaš šta radit. Kad dođeš do točke da možeš hakirati sve robote već ih i lako sam možeš uništiti pa ti je i svejedno. Al zabavno je gledati kako se lemaju i nahuškavati ih jedne na druge.
Čak su i situacije sa ljudskim protivnicima sasvim korektne. Izmiču se, flankaju, udaraju poprilično, čak i nisu toliko glupi dok se šuljaš. Ima tu finih levela za šuljanje.
Priča je u redu, moram priznati da sam sve pogodio unaprijed otpočetka šta se tiče glavne priče, ali za jedan soft SF je skroz korektno odrađeno. Sva "velika" otkrivenja su poprilično očita ikome ko je barem malo čitao SF-a i ima ponešto zdrave logike, ali ono šta me više iznenadilo je prikaz ljudskog društva u ovoj situaciji. Carja kraljevstvo je jako fino, sa puno potencijala za svakakve štorije, sva ta simbolika oko Sunca je poetski kjut, vidi se da su uživali u stvaranju svijeta. Da sad ne spojlam ljudima koji nisu igrali, svijet ima smisla, pozadinska priča isto ima smisla, koliko je "dobra" i hvalevrijedna je pomalo upitno ali sigurno stoji za sebe. Najbolji elementi priče su oni manji sidekvest lanci gdje se fokusira na određenu skupinu ljudi ili situaciju. Nema većeg plota onda, likovi sjaje za sebe, situacija se razriješava i to je to. Fino.
Ali brate mili trebala im je još godina dana da to sve ispoliraju do kraja. Animacije u dijalozima su katastrofalne. Općenito su sporedne cutscene šlampave i zbrzane. Ima par kvestova koji su očito sklepani na brzaka. Ništa to ne utječe na samu igru u konačnici, ali vidiš sav taj trud u svim ostalim dijelovima igre i onda ti dođe Aloy koja mutavo i retardirano stane pokraj nekog jednako tako mutavog i retardiranog NPC-a koji ima glasovnu glumu koja je za neki animirani film pun života i akcije, pa onda oni pokušavaju što više oponašati Andromedu jer stvarno žele tu zlatnu malinu. Ono, brate. Aloy i još par likova (Rost, Tersa, Vanesha, Avan, itd.) su stvarno jako fino napisani i koncipirani ali ta izvedba te totalno izbaci iz takta. Vidi se da su neki kvestovi scene (poglavito u glavnom kvestu) imali puno više truda uloženog od nekih drugih. Sad, ovisno kako igraš igru, možeš imati i praznog hoda tu i tamo... Ali ima dosta sadržaja, ponekad i neočekivanog, pa i iznenađujućeg. A opet, sve je to ipak, realno gledano, već viđeno. Jako fino, tehnički ispolirano, ali ni pretjerano novo.
Sviđa mi se, ali nekako mi više vuče na 7/10 nego 8/10.
